Protiv sebe

Треба ићи против себе. Сигуран пут ка промени. Чега? Нечега. Треба слушати музику која не прија уху, у инат. Уколико имаш лове, ти живи као сиротиња. Уколико ти на пвт стижу слике наге дојке, ти тражи вечни бан. Треба одјебати прву добру пичку и заволети скрнеља, богаља. Или бар тако нешто бесмислено урадити, пошто ништа нема смисла, а и шта ће му, јебеш живот ако га проведеш тражећи смисао. Треба урадити нешто из монолога Ерланд Јозефсона у првој сцени филма ''жртва'' илити ''сакрифајс'', - будити се сваки дан у исто време, око 7 часова, отићи до тоалета, напунити чашу водом, и исту ту воду просути у канализацију. Узастопно, понављати изнова и изнова, као ритуал, док не постане навика, и нешто ће се променити, сигурно. Уништити доконост живота и коначно урадити нешто продуктивно, обрисати доту и дохватити се књиге рецимо.
Против себе је нека бесмислена контра, кад си се од почетка поставио као пизда, сад свима на сваку идиотску понуду вичеш ''ДА'' ''ДА'' ,јер не постоји храброст за ''НЕ, терај се у курац''. Фазон, није да правим колекцију брац лутки, али јесте. Живот сам по себи нема много тога да понуди, осим неког досадног, мизерног проласка времена, зато га треба живети што бедније. У стилу неког просјака, сакупљача картона, а кад их сакупиш на гомилу, ти полиј бензином и спали! Против себе је апсурдни шаблон којег се већина држи, и за који није потребно сазнање. Он је као математика. За њу нам није потребно сазнање, већ има свој логички ток, домино ефекат, једно повлачи друго... сад гледам, заправо, дошао сам до тога да је математика апсурдна, није ли то апсурдно? ? ?
Ићи против себе је до јаја, бесмислено, али некако до јаја.
Како би блок аут одрадио: ''све што смислим створим га за себе, ал' против себе...''