Izraz koji naglašava stanje dosade jednako toku svesti noćnog čuvara koji već sedmi sat rešava ukrštenicu i pokušava se setiti ko je bio prvi premijer nezavisnog Mozambika. Identičan ispunjenom osećaju koji obuzima prilikom gledanja umetničkog klizanja i trudu voditeljke da nam u stilu ruskih klasika pojasni sve te elegantne finese figura, ili poneka rečenica komentatora kojom svojski prenosi sjajne atletske sposobnosti hodanja unazad učesnika u karlingu.
Ultimativni stadijum nedešavanja. Kad se i muva zunzara smori i sleti na muvaricu apelujući da bude spljoštena.
Ekvivalentan čekanju američke prostitutke koja je slučajno nabasala na amišku štajgu, studentu na prinudnom radu u amfiteatru, babi omaškom zagledanoj u Histori kanal mrzovoljnoj da dalje šalta kanale, italijanskom bosu na kokainu zalutalom u muzej moderne umetnosti, besnom Rodenovom Misliocu koji je već bacio oko na kosmodisk izložen torturi mnogogodišnjeg zgrčenog, jednopoznog umovanja.
Stanje koje je Beketa inspirisalo za Čekajući Godoa, Ćosića za sva ona vremena, Cukića za sve svoje kompozicije.
-E, brate, kako prođoste sinoć na žurci?
-K'o da nas je Karpov taslačio simultano.
-Ih, bre, pa zar je moguće, rođendan, čoveče?
-Pili smo Frutelu i slušali radio, zamalo da padnu i masne fote ali ništa, platiće mi Žikica što me zajeba, samo kad ga budem video.
-Ne verujem čoveče, zar nije rekao da je punoletstvo u pitanju?
-Možda, ako je računao u romulanskim godinama, više dužnog poštovanja nego sinoć nisam u životu osetio, zamalo i noge u lavoru da mi operu.
