Tu je, ispred tebe, ti nestrpljivo čekaš, crno-žuta rđava rampa od skoro tri metra ti blokira prolaz, a leva strana zjapi nezaštićena, izaziva, kao da te poziva da spustiš ručnu, ubaciš u prvu i napraviš mali slalom među dotrajalom železničkom imovinom. Duboko u sebi znaš da je Srebrni metak na oko pola milje od tebe i da se možeš rikvercom sa samo jednim retrovizorom provozati kroz te prepreke, dvaput. Ali šta ako su baš danas poslali brzi voz, šta ako tvoja verna Florida zataji na sred koloseka, šta ako iza čoška vrebaju sa radarom pa te savataju zbog kršenja bezbednosti, vožnje bez zimskih guma, pp aparata i sa određenim promilom jer si morao nazdraviti sa stricem pre polaska? Ako ostaneš, nemaš šta da izgubiš, ali ni da dobiješ. Ako kreneš, možeš nešto da dobiješ, ali i mnogo više da izgubiš. Sve je na tebi, kreni ili ostani tu gde jesi.
- Zvao me deda juče da mu pomognem oko onog njegovog penzionerskog udruženja. Skupljali neke pare za drva, ugalj i kao ja sam završio ekonomsku školu pa da sve to presložim, prebrojim i zapišem. Reko OK, to je neka sića, završimo to za dva'es minuta. A kad je otvorio sef, nisam mogao verovati, buntovi love, sve od 500 dinara i crvene. Na kraju kad sam završio bilo skoro dva miliona i gledam ti ja onaj jedan špil ovih zelenih, gledam i gledam. Pomislim, ko da će neko od ovih matoraca i primetiti da fali 50 'iljada, optužiće Alchajmera.
- I? Jesi uzeo?
- Ma nisam, nisam mogao. A i kakve sam sreće, garant bi me provalili i završio bi u ćeliji sa nekim crncem košarkašem silovateljem maloletnica.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Znaš da je moj šef otišao službeno nedelju dana u Austriju?
- Znam, pričao si da konačno odmarate. Što?
- E, prekjuče svi odoše u 12, jedino ja ostao malo duže da sredim neke papire kad naiđe njegova žena. Znaš kakva je, UH! Kao treba joj pomoći s televizorom i nekim sranjima, da ja to ispomeram pa da može sve obrisati. Reko može, nije problem, kaže ona prvo će skuvati kaficu i tako ja na kraju nisam ništa ni uradio, mislim što se tiče tih televizora.
- Ti si lud! Ako sazna, osta ti bez posla dok si reko keks.
- Boli me kurac. Tri godine sam bio nezaposlen, mogu opet još toliko. Važno da večeras opet idem pomerati te televizore.
