Prva igla

Narkoman sa najdužim stažom u kvartu. Lice koje zamisliš kad neko kaže ''narkoman''. Ostali dođu i odu, zajašu pa sjašu, navuku se pa se skinu, ali Prva igla ostaje verna svom pozivu. Zvanje Prve igle ne stiče se lako; potrebno je mnogo truda, rada i odricanja kako bi se održao kontinuitet. Trava/lepak/trodon/amfetamin/heroin.. prošao je kroz sve faze i ne posustaje.
Zna se ko to u dva popodne, po najvećem suncu, užurbanim koracima cirkuliše kvartom kuckajući nešto u mobilni. On je maskota kraja, o njemu se ispredaju urbane legende(npr. kako je opljačkao trafiku pištoljem na vodu ili kako ga je ćale vijao bulevarom dok je bežao sa tri Larusove enciklopedije u rukama).
Kada si u dvorištu osnovne škole na fizičkom pikao basket sa svojim drugarima uvek je zujao tu negde okolo i redovno prekidao vašu partiju rečima: '' Daj samo da šutnem jednu''. Onda bi se oprobao van linije 6,25 i po običaju ne bi dobacio do obruča.
Kada si u to isto dvorište dolazio mnogo mnogo godina kasnije opet si mogao da ga vidiš, jednako mršavog i osušenog, kako u nekom ćošku nešto mulja sa par likova.
Krivudavim narkomanskim putem krenuo je sa svojim vršnjacima, ali vremenom se njegova ekipa postepeno podmlađivala. Konstantno su pristizale nove snage iz redova novopečenih adolescenata, menjale su se i postave sitnih lokalnih dilera, ali do potpune smene generacije nikada nije došlo, jer je jedan igrač uvek u igri.. Sada se već mota sa klincima kojima ćaća može da bude.