Pohlepa, alavost, udar slave u glavu su samo od nekih posledica. Jednog uobičajnog dana, sedaš za komp, pišeš po tebi prosečnu defku... Nedugo potom, uviđaš neuobičajan skor, kometare poznatih autora, i misliš se :"e fala kurcu, da i ja ubodem nešto."
Odlaziš do faxa, pokazuješ svoje ostvarenje istomišljenicima. Lep osećaj, nema šta....Dolaziš kući, sjeban od obaveza i sveopšteg sivila, bržebolje na Vuku, i onda...
"Jebote, ovo nije moj profil, kad sam se pomako za ovoliko mesta, šta sam beše..." ,
otvoriš defke i uočiš njega...taj plavi znak, hteo bi da tu radost podeliš sa celim svetom, ali dzaba...Nevukjalije bi se smorile, čale i keva bi se pogledali međusobno i samo preksrtili....ništa od toga. Javiš samo najbližim ortacima.
Pun si sebe, proveravaš skor non-stop, ali kad pentranje uz lestvicu uspori, apetiti rastu. Zapitaš se , što je penjanje usporilo, proklinješ hejtere.
Smoren buljenjem u svoj profil, povremenim osvežavanjem stranice, ležeš da spavaš, i počinješ da snuješ.
Kako ti Ivan Ivanović krade fore, svi te tapšu po leđima, i govore kako si ti kralj, a on običan plagijator. Ti se na sve to samo smeškaš, i odgovaraš posterom sa njegovom slikom, i ispod komentar "Moje si fore došo da kradeš", odma pluseva ko šaše, komentara sa 5 strana sveta...I onda se trgneš i u sebi misliš"Čovek ti da prst, a ti oćeš ruku." Samo legneš na drugu stranu, u nadi da će ti Bog oprostiti grehe.
The end
