Neophodan sastojak za svako pravo prijateljstvo.
Obično ide ovako: upoznate se s nekim, shvatite da imate gomilu zajedničkih stvari koje vas zanimaju i o kojima možete da pričate do besvesti, slažete se u manje-više svemu i poznanstvo polako prerasta u prijateljstvo.
Međutim, sve vreme znate da nešto fali; niste načisto sa novim poznanikom, čak i pošto ste ga znali nedeljama, ponekad i mesecima. Poverenje nije potpuno, jer ga još ne poznajete u celini, maske još nisu skinute. Ne znate kako će da odreaguje ako ga iz šale oterate u p.m., ne znate šta stvarno misli o vama, lažna ljubaznost i umerenost se oseća u svakoj rečenici.
Ako je ovakvom odnosu suđeno da preraste u pravo prijateljstvo, mora da prođe vatreno krštenje prve svađe. Sam razlog svađe nije važan, ali generalno - što je svađa ozbiljnija, to je krajnji rezultat bolji. Male stvari koje su vas kopkale će najzad da izađu na videlo i više neće biti tajni i prigušenosti stavova. Prekinućete kontakt na dan, dva, nedelju... Tek kada obe strane dođu do zaključka bi pomirenje bilo itekako korisnije od teranja inata, postajete istinski ortaci, "na prst u bulju". Sad znate s kim imate posla.
