Osoba koju krasi izuzetna spretnost i iskustvo. Ne mora biti prvak bukvalno. To su uglavnom stari lisci, koji su svoje zanate pekli u vreme kada je konkurencija bila jaka, kada fudbaleri večitih rivala nisu imali samo jedni druge kao suparnike, već su na putu do krune morali da savladaju i Dinamo, Hajduk, Želju i mnoge druge. Za njih smo mi generacija koja svoju zemlju može da obiđe na rolerima, dok bi njima svojevremeno za sličan poduhvat trebala čitava večnost i to helikopterom. Ali, mnogi su to postigli, i to Tristaćem. Posleratne generacije su u nedostatku konkurencije učinile da mnogi postanu nosioci odlikovanja.
Zvanje prvaka Jugoslavije danas, iako je nemoguće poneti ga, veliko je priznanje, jer skreće pažnju na težinu poduhvata. S druge strane, termin je izuzetno zgodan da se ironično opiše neka prepotentna osoba, koja po sopstvenom mišljenju pripada višoj kategoriji. Naime, on je šampion u svetu koji ne postoji. Te prepotentne osobe su paralela našim starima koji su u svoje zlatno vreme...
- Brate, ali bukvalno. Ja živim kao u onoj pesmi Željka Samardžića koji je nekada u svakom drugom gradu imao po jednu ljubav bar. Ali brate, ja se time ne zadovoljavam i teram dalje, hoću da proširim malo polje delovanja, ne zadovoljava me to što sam šampion u kraju u tim stvarima.
