Pre ili kasnije, to čudo zadesi sve bračne parove.
Dan ima svoje faze:
1. Odaju se tugaljivom raspoloženju i preteranoj brizi ("Šta li je jelo, ko ga je noćas pokrio...) što je obično bespotrebno.
Ne bi se oni rastali od svoje dece da nisu u bezbednim rukama.
2. Hmmm...opuštanje nastupa : nema nikoga da trza na svakih pet minuta, da razbacuje tek složene igračke, da otima slušalicu iz ruke, da traži da se nosa ili vodi napolje....
3. Osećaj krivice. Kako? Pa deca se vole najviše na svetu i tako balablabla (mislim, tačno je to, ali ipak može se/lepo je bez njih)...
4. Život je lep. Živela sloboda protkana tišinom, strašću, knjigom, blejanjem, skitanjem, torokanjem .....i kod potpuno "neadekvatnih" roditelja : krečenjem stana, hoblovanjem parketa....
5. Deca se vraćaju. Svima je lepo.
Neadekvatnih da prirede sebi užitak, na to sam mislila.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
mnogo slatko :)
dao sam plus..ali ja ništa od toga ne osećam..moja žena možda...ja odmah krenem na seks..i tako svih dana dok nisu tu...svaki trenutak da iskoristim...jebiga još malko mi je ostalo...još 10-tak godina i tabla...:)
Svako to doživi na sebi svojstven način.
Posmatram sve roditelje oko sebe i svašta sam videla (žao mi je "molera").
Dobra i za veliku polemiku al ćutaću. Trebalo bi roman da se napiše u diskusiji.
Ah, Ban, slatkog li komentara!!!
Da, ovo je veoma lepo. +
Plus naravno, al me Javio nasmejao do suza...