U prastara vremena kad su se deca družila i igrala uživo, na ulici ili dvorištu, ova rečenica je bila apsolutni zakon prilikom najrazličitijih igara...
Najdosetljiviji i najrazboritiji dečak ili devojčica koji su izgovarali ovu rečenicu, uz uslov da imaju nešto crveno za čega bi se uhvatili, nikad nisu prvi žmurili ili jurili, ili bili golmani, uvek se igrala igra koju oni izaberu, i tu nikakva demokratija nije pomagala; čak se niko nije ni bunio, jer se znalo da "uhvatiti se za crveno" zaista daje bezuslovnu moć u odlučivanju...
