У прастара времена кад су се деца дружила и играла уживо, на улици или дворишту, ова реченица је била апсолутни закон приликом најразличитијих игара...
Најдосетљивији и најразборитији дечак или девојчица који су изговарали ову реченицу, уз услов да имају нешто црвено за чега би се ухватили, никад нису први жмурили или јурили, или били голмани, увек се играла игра коју они изаберу, и ту никаква демократија није помагала; чак се нико није ни бунио, јер се знало да "ухватити се за црвено" заиста даје безусловну моћ у одлучивању...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Симболика, а?