
У прастара времена кад су се деца дружила и играла уживо, на улици или дворишту, ова реченица је била апсолутни закон приликом најразличитијих игара...
Најдосетљивији и најразборитији дечак или девојчица који су изговарали ову реченицу, уз услов да имају нешто црвено за чега би се ухватили, никад нису први жмурили или јурили, или били голмани, увек се играла игра коју они изаберу, и ту никаква демократија није помагала; чак се нико није ни бунио, јер се знало да "ухватити се за црвено" заиста даје безусловну моћ у одлучивању...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Симболика, а?