У прастара времена кад су се деца дружила и играла уживо, на улици или дворишту, ова реченица је била апсолутни закон приликом најразличитијих игара...
Најдосетљивији и најразборитији дечак или девојчица који су изговарали ову реченицу, уз услов да имају нешто црвено за чега би се ухватили, никад нису први жмурили или јурили, или били голмани, увек се играла игра коју они изаберу, и ту никаква демократија није помагала; чак се нико није ни бунио, јер се знало да "ухватити се за црвено" заиста даје безусловну моћ у одлучивању...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Симболика, а?