
Човеколика коњоџукела из домаће митологије. Живи у мраку, бежи од сунца, ждере живо и мртво.
С обризом на керећу главу, Псоглавом називамо некога ко је запао у естетску курцобољу и запустио се на нивоу влажне погани иза фрижидера или веш машине.
A: А Матија, где је?
Б: Ено га, стиже. Како га не препознајете?
А: ДУКУРАЦ, ОНО МАТИЈА?! ЈЕБОТЕ ШТА СЕ С ЊИМ ДЕСИЛО, ОНО ЈЕ ПСОГЛАВ!
В: УБИЈ! УБИЈ ВАТРОМ!
М: Здраво људи.
Б: АВ! АВ! АВ!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
pcoglav!
+