Najprepoznatljivi, najupražnjeniji i definitivno najveći srpski brend. Kakva kurac Guča, Djovak i rakija. Psovanje političara, brale!
To je nešto kao domaći masthev. Nešto bez čega svakodnevnica nije ista. Na primer, kao burek bez jogurta ili reakcije bez msmojne-a.
Toliko uloženo snage, energije, neverovatna velika doza mašte i fonda reči, čuj mene psovki, reči, da to stvarno izgleda neverovatno. Još ako u familiji svi prate politiku, e tu je onda fešta, brale!
Da li nam je to u krvi, ili se jednostavno prenosi sa kolena na koleno, ne znam, ali sigurno je da to postoji, da je postajalo, i da će, naravno i dalje trajati. Dok je prisutna politika u našoj državi, ili političari, ali bez njih se ne može, je l' te?
Evo kako bi, ako damo sebi tu slobodu, izgledao jedan ovaj ortodoksni događaj.
1970.
Deda: Josipe, kralju naš i legendo naše države, ti si naš najveći sin ikada rođen i najbolji čovek ikada koji je postojao! Živeo drug Tito!
Sin: Ma jeb'o te on! Ustaša klasična, mamicu mu ja jebem.
:Deda vadi pištolj, puca sina u noge i vodi ga u podrum na tri meseca bez izlaska:
______________
1985.
Deda: Ma, bio govno Josip, jebem ga usta odvratna i nalickana. U pravu si ti bio. Sve mu živo jebem da mu jebem!
Sin: Što tako tata? Zar ga nisi dizao u nebesa? Ustašić tvoj jedini. Jeb'o te on da te jebo!
______________
1999.
Sin: Joj, Miloševiću, pa kako ti nas jebeš, pa to nema dalje. Sine, sutra idemo kod njega kući, skidamo gaće, pa neka nas jebe, koliko mu je volja. Bar da nas izjebe pošteno, a ne ovako. Krv ti jebem, da ti jebem! Sve mi živce pokida!
Unuk: Ih, bre. Do juče si se kleo u njega. Nemoj tako sad, ćale. Dobar je on, nije baš toliko loš kao što ti pričaš.
:šamarčina:
________________
2007:
Sin: Šareni, Šareni, kako te, bre nije sramota od ljudi, bre!? Jebem te u tu ofarbanu kosu Tadiću! Oližeš mi okolomudni znoj mamicu ti jebem bezobraznu! E, ovako nas niko nije krao! Miloševiću vrati se k'o brate te molim!
Unuk: A sad da ti se vrati? Ti, bre, ćale ne znaš šta hoćeš! Pu, Borise mater ti jebem!
________________
2013.
Unuk: Izgleda da ovaj Vučić stvarno ne jebe nikog ni živu silu. Boga mi, konačno neko pošten da dođe na vlast posle dugo vremena.
Sin: U pravu si sine. Ovaj čovek ima muda.
Deda: Tito je najveća poštenjačana koja je ikad hodala ovuda.
Unuk: Deda, ne seri.
Sin: Ćuti, ćale.
Praunuk: Tata, tata, došao neki Laza Krstić na Dinkićevo mesto.
Unuk: E, taj će zakovati već zatvoren sanduk naše države. Molićemo mi Boga da nam se Dinkić vrati, evo, živi bili, pa videli!
