Jedna vrlo neprijatna situacija u kojoj poznanik, narator, prepričava neki frustrirajući događaj i kreće da baca psovke u drugom licu. Obično se prećuti ono što je trebalo ranije reći izazivaču problema, nešto kao "mislim se u sebi", pa strada nedužni sagovornik.
- Kako prođe sa onom kućom što si krečio?
- Ma pusti, vlasnik me pratio u stopu, ništa mu ne valja, kaže ćoškovi treba da se obrade ponovo, pa glet masa posna, pa nije mu to prava lila, nego više lila-roze/lila-violet, ej!
- I ti?
- Ja opet maži ono. On opet kaže nešto mu nije leeeg-lo. Pa legnem ti sa majkom, JESI TI LUD?!
- E, ne moraš mene da...
- Pa idiote matori, ti nešto kritikuješ, ćoro ćoravi, ne vidiš bre na metar daljine, pogledaj se, bre na šta ličiš!
- Malo si...
- Ja sam Mikelanđelo za tebe, INVALIDU JEDAN, OĆEŠ DA TI NABIJEM OVU ČETKU U... E, šta ti bi, što plačeš?
