Ружан обичај, негде чух да се назива и губа душе, у нас Срба веома атрактивна појава, толико атрактивна да су и многи странци псовали управо на нашем језику. Обзиром да нам је језик такав какав је, могуће да имамо такорећи, огроман дијапазон најмаснијих и најљућих псовки од свију народа. Знате, не видим некога дуго и он ми приђе и одушевљено изусти; де си стари јебем ти/јебо те(нешто нешто)...
Разлог псовања?
Па то је оно наше 'нате, тако они кажу, не ја.
Не псуј хљеб наш насушни, он те храни приде, то је Исусово тело.
|
|
Не псуј сунце, оно те грије, приде, сутон је један од најлепших призора на свијету.
|
|
Не псуј мајку, није богоугодно.
|
|
Не псуј дете, срамно је, приде, педофилски је.
|
|
Не псуј оца, срамно је, приде, педерофилски је.
|
|
И никад, значи НИКАД, али пази, НИКАД, не псуј Господа, зелен си, и ја сам, сви смо...
|
|
|
|
Дефиниш откуцан у сврху скромног доприноса такмичењу Божићни специјал.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
А поготово су нам деца зелена. Имати дете, а псовати Бога...
Али то је оно наше знаш
Lepo je ovo.
ко твој аватар отп
Osvojeno drugo mesto na takmičenju ★ Božićni specijal ★