
Ружан обичај, негде чух да се назива и губа душе, у нас Срба веома атрактивна појава, толико атрактивна да су и многи странци псовали управо на нашем језику. Обзиром да нам је језик такав какав је, могуће да имамо такорећи, огроман дијапазон најмаснијих и најљућих псовки од свију народа. Знате, не видим некога дуго и он ми приђе и одушевљено изусти; де си стари јебем ти/јебо те(нешто нешто)...
Разлог псовања?
Па то је оно наше 'нате, тако они кажу, не ја.
Не псуј хљеб наш насушни, он те храни приде, то је Исусово тело.
|
|
Не псуј сунце, оно те грије, приде, сутон је један од најлепших призора на свијету.
|
|
Не псуј мајку, није богоугодно.
|
|
Не псуј дете, срамно је, приде, педофилски је.
|
|
Не псуј оца, срамно је, приде, педерофилски је.
|
|
И никад, значи НИКАД, али пази, НИКАД, не псуј Господа, зелен си, и ја сам, сви смо...
|
|
|
|
Дефиниш откуцан у сврху скромног доприноса такмичењу Божићни специјал.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
А поготово су нам деца зелена. Имати дете, а псовати Бога...
Али то је оно наше знаш
Lepo je ovo.
ко твој аватар отп
Osvojeno drugo mesto na takmičenju ★ Božićni specijal ★