Fraza kojom infantilni fenser, vrlo moderno odeven, po povratku sa koncerta Nikole Rokvica na nekom splavu, da bi se pohvalio pred drustvom, u prolazu casti nekog andergraund nihilistu sa ajron-mejden majom i dugom kosom, koji prezire sve sto sljashti u mraku. Neretko se takva vrsta etikecije zavrsava ishodom koji fenser nikako nije mogao da predvidi: nihilista uzima fensera za vrat, grubo i bolno ga polaze na zemlju, istrazuje isprva njegov nos svojom pesnicom, zatim bradu, onda se pridize i nastavlja istrazivanje fenserove guzice sa koje sija armanijev orao svojim dotrajalim starkama koje se konacno raspadaju od entuzijazma kojim nihilista odise. Po iscrpljenju svoje ljutine nihilista konacno prekida svoj izliv negativnih emocija, gnevno se okrece ka grupici sljastecih fensera, ali na njihovim licima ne nalazi ni traga od izraza eventualne osvete pocastvovanog im prijatelja. Oni pogledima jedino aminuju i mehanicki klimaju glavama. Nihilista odlazi bez nekog vidljivog ponosa u stavu, a istrazeni fenser se pridize na svoje klimave nozice, otire prasinu sa sebe, i place sto mu je istrazivac pustio corbu iz nosa i ostavio otisak starki na armani lonama. Prijatelji mu pruzaju reci utehe...
Naravoucenije: ne cackaj mecku po piiiiiip, glupim, izdrkanim, kompleksaskim frazicama
p.s. Kada mi se ovo desilo, prestao sam biti fenser.... buhahahaha
