Džukela, al' ne ona klasična koja se majmuniše po diskotekama i splavovma i nabija kondicioni trening sekjuritiju, već prava bosanska džukela, jer da se ne lažemo, bosanac kad nešto zasere, zasere na hard. Ma šta na hardu - najtmeru. Ruku na srce, postoji i domaći pujdo, ali zbog niza politički nekorektnih razloga ne može se nazvati takvim imenom, upravo kao i što je burek sa sirom u Bosni - sirnica (biliv it or nat).
- To ti pvičam, kvenem ja na jednog, pade dove! Pa dvugog omašim i svučajno povomim nos konobavici, al' me onaj tveći sačekao na desni kvoše mamu mu jebem, razvavi me po avkadi. Pviberem se nekako bvzinski pa tvas njega! Posve se ne sećam tačno šta bivo, vazbi mi neki džukac flajku u vugel, magva neka mi se pojaviva, tako nešto. I evo me sad, ležim u ovom kvevetu... fala ti ko bvatu za ovaj gusti sok, al movam na cevčicu da ga pijem sad, jebiga...
- Govorili mi da si pravi tolstolobik kad se ono baš napiješ, a ja im nisam verovao. Nisi ti džukela moj Zorane, nisi. Ti si gori od pujda, da znaš. Se gledamo, ćao će.
