
У току студија, трајале оне 3 или 13 дана, постоји један посебно значајан тренутак на том путу просветљења, на путу ка бироу. То је тренутак кад човеку пукне у глави. Дешава се обично насумично, а кад дође, човек се мења из корена, почиње да уједа, оса живота постаје струка, посвећеност прелази у фанатизам, омиљени писац господин професор доктор, легенда и генијалац Миливоје Ћирић који је написао, наравно, знате сви, Педологију (1973), а глава брадата и космата.
Осамдесетих је у Нишу студирао извесни Боби. Човек којем кад је пукло у глави спремао је математику 22 дана и за то време ниједном није изашао из куће, само су му доносили супице, паштетице и пљуге. На крају га беше стид од људи на улици.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.