
У току студија, трајале оне 3 или 13 дана, постоји један посебно значајан тренутак на том путу просветљења, на путу ка бироу. То је тренутак кад човеку пукне у глави. Дешава се обично насумично, а кад дође, човек се мења из корена, почиње да уједа, оса живота постаје струка, посвећеност прелази у фанатизам, омиљени писац господин професор доктор, легенда и генијалац Миливоје Ћирић који је написао, наравно, знате сви, Педологију (1973), а глава брадата и космата.
Осамдесетих је у Нишу студирао извесни Боби. Човек којем кад је пукло у глави спремао је математику 22 дана и за то време ниједном није изашао из куће, само су му доносили супице, паштетице и пљуге. На крају га беше стид од људи на улици.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.