
У току студија, трајале оне 3 или 13 дана, постоји један посебно значајан тренутак на том путу просветљења, на путу ка бироу. То је тренутак кад човеку пукне у глави. Дешава се обично насумично, а кад дође, човек се мења из корена, почиње да уједа, оса живота постаје струка, посвећеност прелази у фанатизам, омиљени писац господин професор доктор, легенда и генијалац Миливоје Ћирић који је написао, наравно, знате сви, Педологију (1973), а глава брадата и космата.
Осамдесетих је у Нишу студирао извесни Боби. Човек којем кад је пукло у глави спремао је математику 22 дана и за то време ниједном није изашао из куће, само су му доносили супице, паштетице и пљуге. На крају га беше стид од људи на улици.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.