
У току студија, трајале оне 3 или 13 дана, постоји један посебно значајан тренутак на том путу просветљења, на путу ка бироу. То је тренутак кад човеку пукне у глави. Дешава се обично насумично, а кад дође, човек се мења из корена, почиње да уједа, оса живота постаје струка, посвећеност прелази у фанатизам, омиљени писац господин професор доктор, легенда и генијалац Миливоје Ћирић који је написао, наравно, знате сви, Педологију (1973), а глава брадата и космата.
Осамдесетих је у Нишу студирао извесни Боби. Човек којем кад је пукло у глави спремао је математику 22 дана и за то време ниједном није изашао из куће, само су му доносили супице, паштетице и пљуге. На крају га беше стид од људи на улици.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.