Posle godina provedenih u stvaranju i korišćenju nadimaka, veoma nezgodna stvar koje se potrebno setiti u susretu sa njihovim roditeljima.
- Dobar dan. Kako ste?
- Nije loše. Malo me leđa bole, stare kosti, šta ćeš. Kako stari?
- Eno odmara, vratio se jutros iz treće. Gde je Zeka? Nisam ga video već tri dana.
- ?! (Razmišljanje kao posle pitanja: Koji je glavni grad Mozambika?)
- (Mozak blokira i nema pojma kako se Zeka zove. Traži alternativno rešenja.) Vaš sin.
- A, Strahinja. Ma eno spava, taj ne ustaje pre 12. Lenština jedna.
