U vezi s bradom postoje dvije izreke. Prva:
Postoje 3 vrste brade:
brada-znanje,
brada-zvanje i
brada imanje.
Oni koji nemaju ništa od to troje imaju četvrtu vrstu, a to je brada sranje.
Druga: Čuvaj se bradate žene i ćosava muškarca.
Iz prve se izreke može zaključiti kako bradu nije primjereno nositi, a tu privilegiju si mogu priuštiti samo ljudi sa velikim znanjem (naučnici, filozofi), zvanjem (doktori, popovi, funkcioneri, sudije...) ili imanjem (vjerovatno se mislilo na stare bogataše i aristokrate).
Iz druge pak zaključujemo, kako je brada sasvim normalna i njen nedostatak je u startu sumnjiv (mada se to prije svega odnosi na ljude sa slabom bradom ili bez brade, a ne na one koji su je obrijali) . Bilo kako bilo stav o puštanju brade i muškarcima koje je nose se mijenjao kroz istoriju.
Danas je brijanje postalo standard. Po mom mišljenju bi taj standard trebao malo da se olabavi u korist ljudi koji nose bradu. Ali, šta da se radi, ko god nosi bradu uglavnom izaziva ako ništa radoznalost ostalih koji se pitaju zašto.
Nošenje brade je za mene čin slobode, brada se nosi bez nekog posebnog razloga i baš to što ne postoji razlog je najjača kontra sistemu. Nosim bradu što mi se nosi, jel ima ko šta protiv? A što se vi brijete?
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Smeta devojkama.... :(
Ma ne nosim je uvijek bradu, ali mi je nekad ćejf da je pustim pa me nervira kad me krenu ispitivati. Čisto sam bio nešto nadrkan, pa otuda takav ton u definiciji. Čak šta više, uglavnom sam obrijan, a par puta kad sam je pustio, morao sam svima objašnjavati.