Nešto što smo svi voleli da radimo kada smo bili klinci. Oni iz zgrada su pljuvali stalno, mi što živimo u kućama smo tako ubijali dosadu dok ih čekamo. Dešavalo se da tako pogodimo nečiju ruku na ogradi stepeništa. Pljuvali su i stanari nas, ali verbalno. Neprocenjiv je bio osećaj kada pljuvačka padne skroz do podruma, a da ne dotakne nijednu stepenicu.
