Komentar na divljanje glavnog sportiste iz razreda kada se igra bilo koji sport. Nije bitno šta se igra, on je najbolji u tome, a nepisano pravilo je da što jače šutne ili udari loptu bolje će da pogodi metu. Ne da nikome loptu, igra sam protiv svih pa čak i protiv svog tima. Naravno od prevelikog forsiranja ne uspeva da ostvari dovoljan pa ni minimalan broj bodova i što se više trudi prolazi sve gore. Kada već shvati da mu sila ne pomaže i da će uskoro kraj igre odlučuje da više ne trči toliko jer stvarno ne sme mnogo da se oznoji iako mu je majica već promenila nijansu za nekoliko tonova a i zglobovi mu nisu baš najbolje. Sutradan se pojavljuje sa bar 6 steznika, gipsom i štakama.
