Komentar na divljanje glavnog sportiste iz razreda kada se igra bilo koji sport. Nije bitno šta se igra, on je najbolji u tome, a nepisano pravilo je da što jače šutne ili udari loptu bolje će da pogodi metu. Ne da nikome loptu, igra sam protiv svih pa čak i protiv svog tima. Naravno od prevelikog forsiranja ne uspeva da ostvari dovoljan pa ni minimalan broj bodova i što se više trudi prolazi sve gore. Kada već shvati da mu sila ne pomaže i da će uskoro kraj igre odlučuje da više ne trči toliko jer stvarno ne sme mnogo da se oznoji iako mu je majica već promenila nijansu za nekoliko tonova a i zglobovi mu nisu baš najbolje. Sutradan se pojavljuje sa bar 6 steznika, gipsom i štakama.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.