Primedba kul lika upućena džangrizavom ali bitnom partibrejkeru, kočničaru, sa ciljem odobrovoljavanja dotičnog i dopuštanja određene aktivnosti.
Takođe i smirujuća konstatacija, upućena usplahirenoj paljevini (šta da radimo brate?), u smislu polako samo, opušteno, zasad neka rade šta hoće... mi nastupamo kasnije.
Z: Dobar dan direktore! Kao predstavnik kolektiva zamolio bih vas da nam dozvolite organizovanje jedne oproštajne žurke... Znate Tango... mislim Vujić, napušta dom, pa da ga ispoštujemo?
D: Ne dolazi u obzir, to se kosi sa princi...
M: Ma daj direktore pusti decu nek' se igraju, evo ja odgovaram za njih.
D: Dobro ajde, ako vi odgovarate... ali da znate u slučaju i najmanjeg incidenta...
M: Budite bez brige!
______________________________________________________________________- Evo ih tvoje veze... Šta me bre zavlačiš više? Došli da mi popisuju stvari, šta da radim sada?
- E druže, oladi... nek' rade ljudi svoj posao. Šta skačeš odmah? Pusti bre decu nek' se igraju, to ti je super varijanta... Sada kad aktiviram svoje ljude, možeš da ih tužiš za pretrpljeni stres.
- Uuuuuuf, zakopaćeš me... ako me samo ponovo zezneš...
______________________________________________________________________- Druže šta se ovo dešava na Vuki poslednjih dana?
- Na šta misliš?
- Pa ono, raznorazni moždani ispjuvci, svakojake izdrkotine a niko ne reaguje.
- Fora tebreks, znaš ono pusti decu nek' se igraju... biće čistke uskoro.
- Misliš?
