Zahtev koji se postavlja braći najmlađeg sina, da se ne dere, i ženama nerazvijenih muževa, da se ne obeshrabre.
»Ovaj kralj Kaidu ima preko sto hiljada konjanika, i više puta je potukao velikaše i konjanike Velikog kana, jer je ovaj kralj Kaidu veoma vičan oružju, kao i njegovi ljudi. Znajte da je ovaj kralj Kaidu imao ćerku, koja se zvala na tatarskom Ajdjarne, što znači na latinskom »Sjajni Mesec«. Ova je devojka bila tako jaka da je niko nije mogao pobediti ni u jednom nadmetanju. Njen otac kralj hteo je da je uda, ali je ona rekla da se neće udati sve dok ne naiđe na viteza koji će je pobediti snagom ili nečim drugim. I kralj joj je dozvolio da se može udati po svojoj volji. Kada je devojka dobila ovu dozvolu od kralja, veoma se obradovala i razglasila je po svim krajevima da, ako neki vitez želi da se ogleda sa ćerkom kralja Kaidu, neka dođe na njegov dvor, i dala je na znanje da će onog ko je bude pobedio, pa ma ko to bio, uzeti za muža. Kada se ova vest raširila, nagrnuli su sa svih strana vitezovi na kraljev dvor. Nadmetanje se ovako obavljalo. U glavnoj dvorani dvorca sedeli su kralj i kraljica sa mnogim velikašima, ženama i devojkama. Tada se pojavljivala sasvim sama devojka, obučena u divno ukrašenu tuniku od malo punije svilene tkanine. Devojka je bila veoma lepa i izvanredno građena. Sad je bio red da se digne mladić koji je hteo da se ogleda sa njom pod ovim uslovom: ako mladić pobedi devojku, ona mora da ga uzme za muža, a on nju za ženu; ali ako se desi da devojka pobedi mladića, onda on mora da da devojci sto konja. Na taj način je devojka zaradila već dobrih deset hiljada konja. I znajte da to nije bilo nikakvo čudo, jer je ova devojka bila tako dobro građena i tako razvijena da je ličila na diva. Na dvor je došao i jedan mladić, sin kralja Pumara, da se ogleda sa ovom devojkom i poveo je sa sobom veliku, lepu i otmenu pratnju i hiljadu konja, da bi ih stavio kao zalogu. U srcu je bio rešen da pobedi i u to je bio suviše uveren. To se desilo 1280. godine. Kada je kralj Kaidu ugledao ovog mladića, veoma se obradovao i u srcu je silno želeo da je ovaj mladić pobedi, jer je bio lep mladić i sin velikog kralja. I tada je zamolio ćerku da pusti da je on pobedi; ali mu je ona odgovorila:
- Znajte, oče, da ni za šta na svetu ne bih učinila nešto što nije pravo i pravedno.
I već je, eto, devojka ušla u dvoranu da se ogleda, i sav svet koji ih je gledao, molio se da devojka izgubi, kako bi se ovako lep par uzeo. I znajte da je ovaj mladić bio snažan i hrabar, i da nije bilo čoveka koji bi ga mogao pobediti, niti koji bi se s njim mogao meriti. Tada su se devojka i mladić uhvatili u koštac i porvali. Početak je bio veoma lep, ali je to kratko trajalo, jer se desilo da je i mladić izgubio u nadmetanju. Tada je u dvorani zavladalo najveće žaljenje na svetu što je izgubio mladić, koji je bio jedan od najlepših ljudi što su na dvor došli, bolje reći što su ikad viđeni. Onda je devojka dobila tih hiljadu konja, a mladić se, veoma postiđen, vratio u svoju zemlju. Želim da znate da je kralj Kaidu vodio ovu svoju kćerku u mnoge bitke, i kada je ona bila u borbi, jurišala je tako žestoko na neprijatelja da nije bilo tako smelog i snažnog konjanika koga ona nije silom zarobila i povela; i izvela je mnoge junačke podvige. Ostavimo sad ovaj predmet.« Marko Polo »Milion« Beograd 1964, str.124-126
