Kad zorom Sunce očešlja naborana lica i podočnjake, kad se četiri i kusur mamurnih dupeda spuste na pod jer ih udobnost kauča previše žulja, kad im se osim glava u trezvenosti okljembese i snovi, a umetnička duša skvrči u prazninu; kad još jednu noć ili čitavu sezonu završe bez žene svog života, kad sokoćalo star-up zvucima stavlja do znanja da se ušetalo u ’98, XP, 7… uvek se nadje neko pametan da kaže: “Heretic…
pusti neku gubitničku.”
