Kako je her Burzum to lepo objasnio, fjuneral dum je veoma, veoma spora vrsta muzike. Recimo da je toliko spora i umrtvljujuća, da Stiven Hoking deluje veoma živahno.
Elem, poenta svega je da zaista treba da budeš baksuzni mag i da završiš na nekom dešavanju (iliti hepeningu, kako se sada to moderno zove), svirci, rođosu ili nekoj drugoj proslavi gde je atmosfera jednako smorna kao u staračkom domu petkom uveče.
Depresivna atmosfera, stondirane jedinke svuda naokolo, bedak toliko opipljiv da ti se čini da se svom svojom težinom oslonio na tebe i pritom ti priča svoju životnu priču monotonim, jednoličnim glasom koji uspavljuje. Prožima te celog dok ti se oči sklapaju.
