Put kroz klanac. Lajtmotiv bezizlazne situacije u vestern filmovima, inače u svim filmovima avanturističkog žanra motiv prolaska između planina je najteži deo puta junaka. To bi po logici stvari bio i arhetip kod Junga u njegovom kolektivnom nesvesnom. Ovaj arhetip je opšte mesto i u mitologijama čitavog čovečanstava, svaki mit ima neki prolazak kroz klanac i borbu protiv ala i nekih opasnih protivnika.
Ovakve scene izazivaju pronalažanje pojedinaca u istim i umišljanju da svoje najteže životne probleme rešavaju na ovakav način prolaženjem kroz neki klanac, a tamo ludilo, borba, puca se na sve strane, pa onda zamisao kako izlazi kao pobednik ogrnut kožom bizona i džakovima punim zlata.
Kadar dugačak kilometar, u krupnom planu Klint pali cigaru, gleda prema horizontu, mršti se jer vidi tebe kako jašeš na Džoliju i nišaniš u njega Vinčesterkom, ali on je još uvek hladan kao špricer. Scena treperi polako, u pozadini kreće Morikone, topot konja se jednači sa ritmom muzike, doleće ptica počinje da grakće i to je gong koji se čuje paralelno sa pucanjem tvog Vinčestera, Klint pada, čak nije uspeo da izvadi svoj Magnum ti prilaziš uzimaš njegovo zlatno runo i jašeš ka horizontu u pravcu Sunca.
Put između ili kroz planine uzima se kao sinonim za tešku situaciju, postoje srodne sintagme put kroz prašumu i već pomenuti klanac, kada to savladaš ti si na konju.
A: E gde si, što si tako napet?
B: Evo idem da vadim vizu za Ameriku, to mi je put između planina. Ako oborim sve Apače, bliži sam pravom putu. Ma napeto, ništa me ne pitaj.
A: Hajde srećno, budi kao Dok Holidej vispren i opasan.
