Autoput Beograd-Niš, shodno velikim putarinama.
-Kako ćeš do Beograda, autoputem?
-Nisam lud, idem preko Topole kao svi normalni ljudi.
Улица у којој онај лик чува невезаног ротвајлера у дворишту без капије.
Knjiga koju je napisao neki čuveni psiholog M.S. Pek. Nisam je čitao, ali moj profesor srpskog jezika i književnosti je o njoj rekao sledeće:
Sećam se kad je izašla ta knjiga, svi su je pročitali ili su je barem čitali, sem mene. I onda sam skapirao da ja u stvari idem ređim putem! I jednog dana, kad, igrom slučaja, nisam imao šta da radim, uzmem tu knjigu iz biblioteke, dođem kući, udobno se smestim u fotelju i krenem da čitam. Otvorim prvu stranu i pročitam prvu rečenicu:
"Život je težak"
... majke ti?
Zamislite da sam morao da bacim pare na knjigu koja kaže da je život težak!!!
Ali zato, ko se usudi, ulazi u anale!
- Čoveče, ovaj M. Skot Pek je suvi genije! Od kada sam pročitao "Put kojim se ređe ide" na život gledam potpuno drugačije!
- Aha, lik je objasnio kako da ubediš ribu da ti da u rč.
- I ti si čitao!?
Kada kreneš sa planinarima i umesto kao i svi da se pridržavaš puta, skreneš u neke staze kuda niko normalan nije prošao, provedeš se k'o bos po trnju i umesto da stigneš brže, ekipi se pridružiš kroz 3 sata zakašnjenja i kroz gorko iskustvo shvatiš: zašto je to put kojim se ređe ide.
Najbliži put do tvoje kuće kojim te taksista nikada ne vozi.
Ибарска магистрала откад су укинуте визе за Грчку.
Разлокана, трактором разјебана сеоска друмчина која памти повлачење Њемаца, али оних из 1918. семе им се затрло, што би рекао мој деда Станоје. По њему се тешко иде и лети, а камоли у пролеће и јесен када се раскашка као мозак од ЛСД-ија или Гранд Параде. Постоји погрешно увржено мишљење код Срба да су нам путеви лоши, јер су паре за боље покрадене од стране Lacoste екс-министра. Истина је сасвим другачија - такви су јер њима плашимо Њемце сублимисаним порукама да ће најебати као 1918. у Србији и 1944. у Русији.
- Црни Милораде, три тоне блатишта си ми унео у кућу! Кад ћеш почети да се изуваш, ништаријо ниједна?
- Па... изуо сам се.
Uglavnom je to monoton životni put, u velikom broju slučajeva ispravan, sa puno sitnih prepreka koje bi bile izbegnute kada bi se izabrao kraći, ali i opasniji put pun velikih životnih iskušenja.
Naslov popularne knjige Skota Peka inspirisan mračnim sokacima kafanskih birtija u Srbiji.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.