Put kroz Albaniju

Verovatno će ostati noćna mora svakog stranca, a i Srbina koji je ikad bio prinudjen da prodje tom zemljom. Odprilike kroz brda i doline prolazi nešto što domoroci zovu auto put. Na "auto-putu" nema nikoga. Retko prodje po neko motorno vozilo koje podseća na automobil ali nije. Znači vi ste skoro jedini. Šta ako vam stane auto? Koga da zovete? Kako da zovete? Da li ima telefona u Albaniji? Kako da se sporazumete sa domorocima? Da li su domoroci ljudi? Da li će vas pojesti? Idete polu-putem u nadi da ćete sto pre ući u Crnu Goru, Makedoniju ili Grčku, izbegavajući Kosovo. Ponestaje vam gorivo, ogladneli ste, o neeeeee!!
Valjda ima negde u blizini pumpa? Vidite natpis za neki grad, ulazite u njega, osim sivih zgrada iz komunizma i blatnjavih kuća nema ničega, tu i tamo nekakva šupa, ogradjena resetkama, koja treba da liči na trafiku (mogu se videti i danas u Bugarskoj, verovatno i u Rumuniji). Na policama "trafike" su rasporedjeni retki albanski slatkisi, albanske cigare uz poneku paklicu Pall Malla ili možda Camela. Uzimate nešto na čemu piše "Qumësht çokollatë" i za divno čudo nalazite limenku Coca-Cole.
FUCK!!! Kako ćete da platite? Ko jos zna koja je valuta u Albaniji? Gde da promenite novac? Koji je kurs? Zajebi to! Uzimate jos nešto, i dajete nadrkanoj prodavačici 5 eura, ona vas gleda kao Boga. Da ste pitali da je jebete odmah bi pristala. Uzima novac i vi odlazite. Nadjete i pumpu i dopunite gorivo, uz istu pricu kao i na trafici, dajete 10 eura, i odlazite. U gradu prodje po neko musavo šiptarsko dete, po neki čovek na biciklu, i eventualno neki penzioner. Grad kao da je mrtav. Ponekad dobijete oštar pogled domorodaca. Odlazite iz grada i dajete gas da što pre izadjete iz ove proklete države ničega i bunkera iz vremena komunizma.