Ma koliko nekad život delovao komplikovano zapravo u sebi sadrži samo dva koloseka koji su u početku bliski jedan drugome, a kasnije se njihovi vozovi sve više i više razilaze, tako da putnici u njima više ne mogu da se dobace pogledom. Jedan je put izgovora a drugi put rada. Oba kreću iz istog temelja, oba imaju istu početnu stanicu, a razlika zašto se neko ukrca na jedan a neko na drugi voz večna je misterija i leži u samoj osnovi naše slobodne volje, našeg porekla i bivstvovanja.
Novinar: Gospodine, ako nije indiskretno, kako ste završili ovde?
Klošar: Mislite tu na betonu, da prosim? Pa eto, loša priča iz porodice, otac bio alkoholočar i to me ubilo.
●
Novinar: Gospodine, kako ste postigli toliki uspeh na polju neurohirurgije?
Veljko: Radio sam jako puno, nije se imalo pa sam uvek morao biti najbolji da bih dobio stipendiju i dom, i da završim na vreme. Posle me bace na biro, posla nema, ja išao svaki dan u privatnu ordinaciju da volontiram, kuvao im kafe, jeo ostatke njihovog rucka, spavao u podrumu, dok me na kraju nisu tu i primili prvo na stažiranje pa potom i na specijalizaciju. U suštini eto, loša priča iz porodice, otac bio alkoholičar i to me motivisalo.
