Nekada veoma čest, danas gotovo zastareo način provoda tinejdžera. Gomila se okupi na stanici, ponese pivo i grickalice, neki štrebos koga su jedva pustili ponese mamine sendviče u alu foliji, a obavezno se nađe i neki ortak sa gitarom koji uveseljava družinu tokom celog puta. Zatim svi zajedno uđu u prvi voz koji naiđe i provode se u vagonu. Siđu na poslednjoj, koja je obično u nekoj selendri, 'malo' dalje od kuće, a zezanje se nastavlja, pod uticajem kapljice, i u lokalnom mestu, naočigled jadnih meštana koji ne znaju šta ih je snašlo. Često se desi i da smuvaju lokalne curice, potuku se sa seoskim bajama ili ostanu u kafani do ujutru... A ujutru... Okupljanje/potraga za izgubljenim članovima posade i trčanje za vozom su gotovo neminovni. Na kraju se svi vrate kući pod lepim (ili manje lepim) utiscima.
- Jel' se sećaš kad ste pišali u kukuruz Straja i ti, a onaj meštanin na biciklu vam video karu, pa je rekao: Samo polako...
