Lokali u takvim gradovima brzo se prodaju, planu kao gaće na rasprodaji. Kupuju ih svi koji stignu, kinezi, prodavci mešovite robe, indijci. Raspored lokala su sledeći: Pored stanice kinezi, malo dalje kazino, pa opet kinezi, kazino, menjačnica, butik, pekara, kinezi, kinezi, kinezi, prodavnica mešovite robe, indija šop, apoteka, apoteka, apoteka, kinezi, kinezi, indija šop, kafić, kafić, pekara, kinezi... menjačnica, lokal od 100 kvadrata kinezi.
K: Halo, ćeš ideš negde danas?
S: Idem do kineza da kupim nešto.
K: Kod onih preko puta gde smo išle ili iza ćoška pored butika?
S: Ne, nego kod onih blizu škole odmah do kazina.
K: E, ajd svrati posle do mene pa da idemo kod ovih što su skoro zakupili ceo sprat. Ima veći izbor.
S: Ajd važi. Javiću ti kad budem bila kod apoteke, treba i tamo nešto da kupim.
K: Kod koje apoteke?
S: Verovatno kod one blizu kafića. Ne, nego kod one koja se skoro otvorila, blizu indija šopa.
K: Joj podseti me! Taman tu trebam nešto za kevu da pazarim, ali prvo moram da razmenim evre.
S: Imaš menjačnicu 50 metara dalje.
K: Znam. Blizu je kafića Seki. Ajd pa se vidimo.
S: Ćaos!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
A pekare?
Odlicna.
Dodato. Hvala :)
Nema na cemu :)
dobra, ali stavi bre i neku kafanicu :))
Kafanicu kod Vuke na primer. :)