Ko je god putovao bajkovitim načinom savlađivanja gradskih distanci zvanim autobus GSP-a sigurno je primetio da postoje određene pravilnosti u zauzimanju pozicija sedenja i stajanja. Gotovo redovno, svi stoje ili sede na svojim mestima, tako da izuzeci nisu baš česti.
-Za volanom: vozač. Prirodno, ne bi bilo dobro da je na njegovom mestu neko drugi na primer baba, invalid ili nestašni maloletnik
-Prostor sa desne strane vozača (ugao šoferšajbne i vrata): vozačev ortak, kolega, nametljivi poznanik koji bi da se ne gura sa drugima u prostoru namenjenom putnicima
-Prvi red-stajanje: penzosi kojima 'nevaspitana omladina' ili drugi pripadnici njihove vrste nisu ustupili mesto
-Prvi red-sedenje (4mesta ukupno): baba, trudnica, baba, baba (u ređim slučajevima pripadnik vrste žigosane kao 'nevaspitana omladina')
-Drugi red-sedenje: fejk invalid, starija gospođa koja gunđa po današnjoj nevaspitanoj omladini, nevoljnik sa MP3 plejerom u fazi pokušaja da se isključi iz spoljašnjeg sveta, baba(deda, ponekad)
-Sredina autobusa: neupadljiva grdoba sa pritajenom službenom legitimacijom u nedrima, srednjoškolci, učenici, babe koje se nisu probile napred, skakač po nervima što rasteže harmoniku i zavija, mali ciga što operiše kapom i 'dinar-dva' zahtevom
-Zadnji deo: flomasteri što su Svet zajebali žvrljajući po autobusu, klinke koje jedne drugima sede u krilu, šverceri bez i sa neotkucanom kartom u zadnjem džepu, maler-baba koja se u poslednjem momentu ufurala u zadnja vrata i zvera u pravcu flomastera i klinki koji je ne zarezuju 3,5 posto.I tako od ponedeljka do nedelje, od 1. do 31. svi zajedno i složno provode dane pravilno raspoređeni putujući ka svojoj stanici.
