Rat ulica

Igra koje smo se igrali kao mali "ulicari" koji bi sve dali za svoju ulicu i drugare iz iste. Prezirali smo druge "ulicare", a oni su nam uzvracali istom merom. Imali smo svoje vodje, one nesto starije, ali opet klince, koje smo gledali kao idole.

Rat izmedju dve ulice se, po nepisanom pravilu objavljivao svakog letnjeg raspusta. Koliko je tu tacno "rata" bilo, niko nije siguran, ali najbolji deo cele igre, bilo je prikupljanje oruzja. Pretrazivali su se parkovi, skolska dvorista, svaki komad okoline koji nije bio zabetoniran, svaki stap/motka, bio je od velike koristi. Pravile su se pracke(vodja je uvek imao najlepsu i najraznoboniju pracku, iako je njihovo destruktivno dejstvo dovodjeno u pitanje), skupljalo se kamenje(iako se nikada nije koristilo, valjda da bi zaplasilo protivnike). Vodje se nisu bavile tim fizikalijama, nego su smisljali taktiku... Kao mali Napoleoni, postavljali su svoje najbolje borce na udarna mesta i time dizali njihov ugled u drustvu. Ovi sitniji su imali svoje mesto u zadnjoj liniji i balone sa vodom u rukama, i pucali su od ponosa sto su deo ekipe i tog epohalnog ratovanja. Svaka grupa bi imala neko svoje "tajno skloniste", uglavnom ispod nekog drveta sa krosnjom do zemlje, gde bi se zavukli i ostavljali svoje oruzje, uvek sa vecitim strahom da ce protivnici otkriti taj tajni stek i na nedostojanstven nacin izgubiti rat.

Sam okrsaj je maglovit u secanju koje je, izgleda, napravilo svoj scenario bitke. Iskrsavaju slike pocepanih majica, mokre kose, ponegde raskrvavljenih kolena i pusta ulica prepuna stapova i pocepanih balona. Ni mnogo godina kasnije, autor teksta nije siguran da li se to sve zaista i dogodilo.