Ratovanje

Svi smo mi , kao mali voleli da se "ratujemo". Takođe je poznat izraz "kamaj-kamaj" (come on , come on) - reči koje smo čuli iz plastičnih puški koje smo kupovali na buvljacima , i koje smo izgovarali u zaru borbe - "ratovanja". Uvek su postojala dva tima - Njemci i partizani. Niko nije voleo da bude njemac , ali jebi ga mora se ponekad. Tim partizana uvek mora da pobedi. Ako neko sam izabere tim Njemaca taj je zauvek izdajica. Pored protivničkih fakcija postoje i zajednički neprijatelji - rodjitelji klinca kod čije se kuće odrzava bitka. Ako si u timu njemaca moraš naučiti i neke nemačke reči tipa : "Banditen!" i "Zer terorist". Vođe tima partizana (obično oni najbolje opremljeni iz tog tima , koji su imali najbolje šmajsere - jedna letva sa dva eksera i vrpca) su uvek dobijali titulu "Prle" i "Tihi"

Eejj brate ajde da se ratujemo!
-Ae brate , ocemo kod tebe ?
-Ma ne bre , idemo kod Raleta.

Raletovi rodjitelji :
Keva : Jao neće valjda kod nas da se ratuju -.-
Ćale : Ma pusti decu , mislim da će naš Rale da bude Prle ovog puta!

U zaru bitke :
-KAMAJ , KAMAJ!!!
-Zer bandit .. RATATATATA
-Tihi (Prle , lezuci na zemlji) , pobij ove njemce majke im ga , u moje ime.. (izdiše)
-(Tihi poslednjim atomima snage uzima Prletov šmajser i sa dva šmajsera juriša u Njemačke redove) TATATATATATATATATATATATATATATATATATAT!
-NEIN NEIN , KOMENZI SCHNELL!
-Evo vam ga njemci , mame vam ga spopatrknem (izgovara Tihi i na izdisaju baca granatu u protivničke redove)