Naizgled slatka a zapravo veoma iritirajuća pojava u svakom vrtiću (pogotovu za vaspitačice). Najčešći elementi su laganje i preuveličavanje.
To iygleda otprilike ovako:
Dete 1-Ćeš mi pozajmiš tog ekšmena
D2 - Oću ako ti meni (briše slinu što mi curi iz nosa) poznjajmiš autić što si ofarbao sas mamin lak
D1 - Ne mogu bacio mi komšija Mita kroz prozor još me i jurijo sas šrafcigner
D2 - (Iskolačio oči u čudu) Vaaaaaauuuuuuv!!!! E pa dobro onda nećem da ti dam ekšnmena
D1 - Dobro, dobro će viš ti
D2 - Dobro, dobro ja ti više nisam drugar
D1 - U Č I T E LJ I C EEEEEE
Uč - Šta je bilo Mišo
D1 - Aca neće da mi da da se sigram sas ekšmena
D2 - Nije tačnoooooo
Uč - Aco daj malo i Miši da se igra
D2 - (Kroz plač mu daje ekšnmena i potom se okrenuo Miši ledjima i napućio usta i samo što ne počne da kuka)
D1 - (Igra se sa igračkom) Trndž, trndž.
Uč - A hvala?
D1 - Hvala (kroz polušapat)
Uč - (Zadovoljno) Eto, vidite kako možete lepo da se igrate
(U osnovnoj se redovno šibali)
