Razgovor sa starijim ljudima

Razgovor koji treba da se svede isključivo tvoje potvrđivanje njihovih konstatacija i ništa drugo, tako i tebi i starijoj osobi bog pomogao. Ne odnosi se ovo na one što ih vata klimaks, ni na one kojima je sat otkucao pa moraju na vantelesnu oplodnju, već na najiskusnije ortake iz kraja, GILF, na sve starije od sedamdeset. Oni nikome više nisu interesantni, čak ni likovima ekvivalentnim njima, oni vole da kuliraju, ali nikad nemoj da bacaš spiku sa njima, ni za živu glavu, jer ćeš možda naučiti da čitaš ljudima sa usana, ali skoro ništa pametno čuti nećeš. Tako je potvrđivanje ili još bolje, klimanje glavom najbolje rešenje da te se manu.

Ovo je Srbija, panduri vas biju sa 15, sedite sa 20, decu pak neko dobije sa 17, još kad si se rodio odmah si znao da Deda Mraz ne postoji, provališ kevu da laže da će ti kupiti igačku još kad si bebac. Monotonije je svuda. Sve ide brzo, monstruoznom brzinom jurimo i preskačemo faze života, tako da je većina penzića stiglo da se održi fizički, ali psiha im je već na tamo nekom njihovom svetu, bleji sa ortacima iz detinjstva. Zato šanse da od srpskog penzosa čuješ Njegoševu jednake su šansama da Pižon sam sme da sastavlja spisak za prijateljsku utakmicu.