Sarkazam koji se koristi kada jedna od osoba shvati da nikada nije postojao povod ni za sam početak razgovora. Dobri predskazatelji za to da je vreme da se ubaci ova fraza su neugodne pauze u kojima se obe strane trude da smisle nešto korisno da kažu, ali postaje sve jasnije da se vrhunac ideja za priču svodi na iznošenje nasumičnih očiglednih činjenica ili razmena suglasica o vremenu u proteklih par dana.
A: .....
B: ...
A: ...
Baš sam gladan, mislim da ću bolje da se osećam ako pojedem ovaj sendvič.
...
B:...
Zahladilo nešto ovih dana, a?
A: (mljac-mljac)... da, bilo je toplije ono pre... (mljac-mljac)
B: ...
A: ...
B: Koliko je sati? Mora da je prošlo 5.
A: Da, sad je 5:50.
B: ...skoro 6...
A: ...da, da... za 10 minuta...
B: ...
A: ...
B: ...
I tako... razgovoru nikad kraja...
