Tema zbog koje feministače štroje, ako im se šta zameriš.
A takva je tema, da je nemoguće ne zameriti im se. (DRUGI DEO)
Emancipacija je zasnovana kao ideja da se žene izjednače, rame uz rame, sa muškarcima, po svakoj osnovi, da izađu iz okvira neopravdano zapostavljene populacije, da steknu pravo da rade, odlučuju i kažu ono što im je na umu. Ta ideja o nezavisnosti ženskog roda je možda i najznačajnija u savremenom društvu. Bez njenog ostvarenja bi ljudski rod i dalje bio u produženom srednjem veku, negujući kult mračnog doba.
Hiperemancipacija je podivljali frankenštajn ove ideje, nastala kao nus pojava modernog, potrošačkog društva. Glavni nosioci ove raspojasane liberale su, a ko drugi, do savremene spisateljice, čija bi kolekcija napisanih autobiografija mogla glat da glasi: "memoari jedne kurve".
Po njima, žene MORAJU da pokažu muškarcima da umeju da lupe rukom od sto kad im nešto nije po volji, da pričvrlje svako očekivanje od nje da budu domaćice, i da svoje muževe nikada neće voleti kao što su im majke volele očeve. I tako, od tog shvatanja se stvaraju bezosećajne amazonke, pored kojih bi i Hajduk Veljko bio papučar.
Ideja se svela na to kako je žešće sranje pokazati svoja osećanja, a da je neviđeno sranje da jedna žena zna bilo šta drugo, osim da se postavi ispred monitora ili TV-a. To da kuvaš, spremaš, sadiš cveće, koje je to sranje, jebote!!! Što bi, kad sve može da se kupi.
Feministkinje se neopravdano posmatraju kao muškarače (klasični stereotip), a razlika je u tome što se one bore za ista prava u odnosu na muškarce, dok se hiperemancipovane bore za veća prava.
Emancipovana žena bi da donese platu u kuću, dok bi hiperemancipovana da digne sve četiri u vis; da joj se sve stvori - a prstom da ne mrdne; da optuži muža da je šonja za koga bi najbolje bilo, ako već ima nameru da jede i bude čist, da se vrati kod svoje mamice koja ga je tako vaspitala.
A besomučno tračarenje sa fašist-drugaricama preko telefona o svakom intimnom detalju u braku i prevrtanje prljavog veša pred javnost, dođe mu kao šlag na tortu.
Ljubav i ne postoji, to se može pročitati između redova iz svih duhoubilačkih ženskih časopisa, postoji samo seks i milion članaka o tome - "kako ga naterati da vas zavoli?".
Ko misli da može bilo koga da natera na neku ljubav, grdno se zajebao, a još se više zajebao ako veruje da ljubav ne postoji. A životno se zajebao ako svog bračnog saputnika (kako god do njega došao) pretvara u protivnika, sa kojim će da se prepucava: šta su čija prava, čija su deca, i čije su obaveze.
Postoje životi u kojima dvoje žive zajedno, jedno uz drugo. To je poenta. I postoje oni životi u kojima dvoje žive u istom prostoru, a kuju planove kako da doskoče onom drugom, dok srču toplu supu za hladnim stolom, tako da od sve toplote koju imaju, ostane samo tanjir supe.
A ko misli da nema ničeg u toploti, promašio je život.
