Pojava koja se podjednako često javlja kod sve dece bez obzira na to da li su jedinci ili ne a opisuje ponašanje "doneseno od kuće". Deca (ili ljudi) koji su razmaženi očekuju da ih ceo svet tretira isto kao i mama i tata ceo život!
Lik1: (Dobio besplatnu kartu za utakmicu) Jaaao ali odavde se ništa ne vidi! A i ne čujem šta trener priča za vreme pauze! A što mi je u opšte poklonio kartu vidi kako je odvratno ovde!
Lik2: E, ćale da li možeš da dođeš po mene za Novi Sad, znaš mnogo mi hladno da idem basom! (Naravno ćale ode)
Lik3: E mama (trep trep) hoćeš da mi kupiš patike?
Mama: Ali kupio si pre mesec dana.
Lik3: Ali mnogo su lepe (tužan pogled)
Mama: A koliko koštaju?
Lik3: Pa... Ovaj... Oko 10000...
Mama: Mnogo je to a i brat ti ide na ekskuzriju za nedelju dana!
Lik3: A mooolim te (opet tužan pogled i trep trep)
Mama: Doooobro hajde...
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
Nije lepo što nema nijedne likuše, ali svejedno plus.
Nije namerno, nisam na to obratila pažnju