Napustiti granice nase zemlje,a da to nije povlacenje preko Albanije,vazda je bila skupa ekskurzija (mada i ekskurzija do Resavske pecine nije naivna stvar),te se neko setio da spoji ruzno sa beskorisnim i na tome jos i zaradi.Tako je nastao program prema kome je predvidjeno da zaradite brdo para,upoznate nove kulture,religije,obicaje,steknete nova prijateljstva i naucite jezik.Tako kazu one cike iz agencije koje su mi mahale dok sam poletao sa Surcinske kaldrme u traktoru sa krilima na kome su jos uvek stajale rupe metaka iz rata na svetu broj 2.Kelner nas je odmah zamolio da vezemo pojaseve kako bi bezbednost bila na najvisem nivou i da ne obracamo paznju na pticije gnezdo na levom krilu...Nakon nekoliko vremenskih zona i nesto spavanja stigli smo...U NY...Auuu...Kakav momenat.Kroz glavu mi je prosla recenica koju je drug kosmonaut rekao prilikom sletanja na Mesec...Tu sad treba da nas neko ceka ,pa idemo u hotel a sutradan u kompaniju...U stvari nas nije cekao niko,te smo od aerodroma do kompanije,tj. iznajmljene stale, opremljene sa 2 racunara OS Windows 98, stigli peske.Razdaljina je nesto manja nego do Kraljeva...Kad se ide iz Kragujevca...Tamo su nam na tecnom spanskom objasnili da ne znaju sta hocemo i da dodjemo za 5 dana.Sve to su nam na Engleski preveli rukama.Hotel je malo drugaciji nego sto je prvobitno planirano,te u njemu nema nista,ali zato imam 8 cimera smestenih na betonu do mene.Sjajno...I tako sam 20-ak dana ,svako jutro upoznavao nove ljude koji takodje ne znaju zasto su tu.Auuu,gde sam ja dosao,pomislih u sebi ali nedopustajuci da sve ovo uzdrma moje odusevljenje novonastalim iskustvom.Sam posao i nije toliko bio tezak.Trebalo je samo nositi samar za bogate Jevrejcine koji ce te mesto baksisa potapsati po ramenu i zahvaljivati kao da si istrebio sve Palestince na svetu.A kolege ....Pffff... "KOLEGE" sa posla imaju prosecno 5 godina teske tavnice i vazda su druzeljubivi...A to sto su pre neko vreme isekli nekoga kao repu,je samo ruzna greska iz proslosti,koja nailazi na razumevanje u jednom liberalnom drustvu kao sto je u USA.I tako to...Zivi se gastarbajterski.Bas...Baca se meso po rostiljima,piju se piva uvozna i nostalgija prekracuje cetnicko-grandovsko-turbo-opstenarodno-veselim pesmama ( ovo zadnje me je zaobislo),na koje ,gle cuda,ovde niko ne obraca paznju...Stranci vazda uce najreprezentativnije reci nasega jezika,tako da je skroz normalno da cujes kako Urugvajac kaze Gvatemalcu "How you doing,picka?", a ovaj odmah resava pitalicu i kaze "Pusi kurac" .Ali jos malo pa kuci...Al ce da bude proseravanja.Neki ce tamo odmah reci "MA NE PITAJ ME NISTA.VI TO NE MOZETE DA ZAMISLITE".Pa onda sa drugarima na pivo.A harmonikas uzeo dnevnicu i nesrecnog studenta-junaka krepi pesmom meraklijskom a krcmarica pivom najgorim a svako vredi 50 dinara baksisa medj' sisama .On se kune kako vise niiiiikad nece otici uz napomenu da je bilo dobro al Srbija je Srbija.Bila...I ostala...I tako ce ta euforija trajati mesec dana ,dok se agresorske pare ne istrose,a onda ce se student- mucenik rado setiti smrdljivog grada i sa suznim ocima svaku temu zapocinjati sa " KAD SAM JA BIO...".
