Prijava
   

Kako vam se sviđaju devojke?

Pitanje koje će svaki šatro novinar postaviti svakom strancu koji dođe. Gotovo uvek poslednje. Mi možda nemamo Ajfelovu kulu ili koloseum, ali su nam pičke vrhunske.

Novinarka: A kako vam se sviđaju devojke?
Elton Dzon: Pa znate, bio sam zauzet, nisam baš obratio pažnju.
N: Ajde, ajde bucko, priznaj jesi jebo nešto?
E.Dz.: Ne, znate.. moja seksualna orijentacija mi ne dozvoljava..
N: Kakva bre orijentacija, ne seri da nisi... (sašaptava se sa kamermanom)... Jao, pa ti si peder. Uh, sad mi je lakše. A znaš zašto si peder? Zato što si iz Engleske. Da si odavde na pamet ti ne bi palo da budeš. Pa, znaš li ti kakve su ribe ovde? Vrh. Gle'j, evo ja uopšte ne nosim gaće. Alo, bre pa pogledaj, ne ujedam...

   

Ja to bez gusala opisat' ne mogu

Rečenica kojom sagovorniku dajemo do znanja da je priča preopširna te da nam se ne da dalje izlagati.

- I šta kažeš? Kako je krenula ta svađa?
- Ma ja ti to bez gusala opisat' ne mogu.
..............
- Jao nisam gledao danas skupštinu, čujem pobili se, de pričaj šta je bilo.
- Ma ja ti to bez gusala opisat' ne mogu.

   

Bilo dobro, ali na kraju nismo ni izašli...

Što će reći: "družili smo se, zezali se, niko se nije usvinjio od alkohola, vrištali smo od smeha, grickali nešto super, gledali sjajan film i na kraju u 05:00h kupili sladoled i seli kraj Dunava, bilo nam je divno!".

Ali...nismo izašli. Zašto?

Evolucija izlaska:

1. Korzo (1880-1959); šetalište na kom se išlo sa materom pod ruku, šmekale udavače, i u ekstremno drskim slučajevima istima se i prilazilo zarad upoznavanja. Prilika za distanciranu socijalizaciju, s' prvim mrakom svi idu kući, dalje se pišu pisma.

2. Žurka (1960-1999); na javnom mestu ili u privatnom prostoru, prilika kojom se plesom, razgovorom druženjem i zaljubljivanjem proslavljaju život i mladost. Socijalizacija u pravom smislu reči, oslobođena svih stega zahvaljujući seks-revoluciji '60-ih.

3. "Izlazak" (ca. 2000- ):
- Kukaš da ti tvoji daju pare, jer imaš 15 (ili 34, nebitno) godina i nemaš šta pametnije u životu da radiš (škola je samo moranje, hobiji nisu in)
- Iskukaš, pereš kosu i biraš kaiš do 22:00h
- Plačeš do 22:15h jer nisi pazario novu krpicu već nedelju dana (ako si žensko)
- Ideš ispred trafike na -20, jer moraš da se otkineš da bi se ponašao kako trend nalaže, a piće na mestu koje red propisuje košta koliko pola dnevnice tvojih roditelja, pa ćeš uzeti jedno iz obzira
- Stižeš (/donose te) u klub u 01:30h (jer si jako urban, gay je doći pre), na 280db piči muzika koja budi isključivo osećaje mržnje, usamljenosti i otuđenosti
- Počinješ da budeš jako nadrkan i opasan, đuskaš kao da je sve u tvom životu mafijaški zakomplikovano/podređeno svrabu u podnožju pupka; izvodiš ritualne plesove sa pripadnicima "ostalih polova", ako od seksa nema ništa, nikom ništa - nisi ni hteo (jasna stvar); ako pak za seks ima izgleda, vodiš, radiš, ali stavljaš akcenat na činjenicu da si to uradio iz čiste mržnje
- Ako si previše pijan da bi đuskao, kucaš svoje mafijaške poruke (sa naočarima na glavi, iako ni konobar ne vidi gde udara), pošto si već izdegustirao sve što jedan izlazak pruža, đuskanje je za pičke, naravno...
- Hvataš taksi i voziš se samo do polovine puta (uzeo si ono piće, sećaš se...?), stižeš u 07h i ispričaš se sa roditeljima koji piju kafu. "Jel' ti bilo lepo sine?" Kakvo je to pitanje! Pa nije to stvar toga je li bilo lepo...
- Ustaješ u 15h, posle serije povraćanja, dva tanjira supe i čaja od nane, oko 18h dolaziš sebi, i kapiraš da Facebook nacija zaslužuje da čuje za tvoj poslednji podvig

I na to se tvoj izlazak svodi. Da zadovoljiš formu. Vrhunac otuđenja, muzika (kao uvek jasan pokazatelj stepena evolutivnog napretka) nikad hladnija i besciljnija, sistem vrednosti kao da ga je Sadam Husein štrikao, što sa socijalizacijom sve zajedno - ne znam koliko ima veze. Nema veze koliko to košta (previše), ni jesi li upoznao nekoga zanimljivog (nisi), ni je li ti bilo lepo (nije). Ali bez "izlaska", provod nekako...

"Nije to to..."

Pa se mi pitajmo jesu li neki tamo Tadići, ili pre Nikolići krivi za mračnu izvesnost naše budućnosti.

   

To mi je bivša

Stavljanje već obeležene teritorije na znanje, nekad iz predostrožnosti, češće iz ponosa. Na svim jezicima zvuči manje ili više isto, ali značenje varira prema lokalitetu.

Tvoj drugar izgovara:

Beograd, Tokio, Mexico City: to mi je bivša - ok, tražimo dalje.
Novi Sad, Banja Luka, Zagreb: to mi je bivša - e matori, a jel' mogu ja da budem sa njom, nisam još nikad?
Bačka Palanka, Bijeljina, Subotica: to mi je bivša - i meni isto!
Rejkjavik, Bajina Bašta, istraživačka stanica "Stanciя Vostok": to mi je bivša - a ima neko ko nije?
Đunis, Nuuk (Grenland), Sputnjik: to mi je bivša - idiote, to sam ja!

   

Frigidna žena

Medicinski fenomen. Operisana od seksa. Pička koja je adresirana na Sibir, gde god da se nalazi. Ne bi je ugrejao ni protočni bojler. Žena koju permanentno boli glava. Predstavlja pretnju za sve što seks prodaje, dakle za sve, sem tanjeg najlona za pecaljku. Umesto mačaka gaji pingvine. Osoba koja će se stvarno uvrediti ako joj kažete jebi se. Apstinencija joj se pokorava, a prodavci kondoma je gađaju paradajzom na ulici. Jedine mokre gaće kojima može da se pohvali su one na štriku. Suvo meso ne jede, jer bi to, jelte, bio pleonazam. Trenje je sila kojoj se opire više nego gravitacionoj. Ako i uspete da je pokrenete, troši ulja više od tamića. Jedino falusnog oblika što je učinila da gori je slavska sveća, a i ona se ugasila pre sarme. Opatice joj se klanjaju, a porno umetnice tretiraju kao kugu. Kao osveta. Uvek se servira hladna.

Muvanje između Nikole Tesle i frigidne:
-
-
- :kašljuc:
-
-
-
-
-
-
- A da uzmemo po sladoled da se zagrejemo?
- Ja ne smem stvarno, nisu mi još zarasle opekotine od prošlog.

   

Daltonizam

Kad je gosn. Dalton definisao pojam bilo je to slepilo za boje. Danas su žene "otkrivajući" sve veći broj boja doveli muškarce u stanje poludaltonizma.
Ako ne prepoznajete najviše 5 boja sa donjeg spiska, onda ste poludaltonista. Sve preko 10 vi ste daltonista a više od 15 vi verovatno pripadate rodu životinja sa termičkim vidom...

Trula višnja
Višnja
Ciklama
Kajsija
Berlinsko plavo
Azurno plavo
Jorgovan plavo
Nebo plavo
Morski plavo
Vojničko zeleno
Maslinasto zeleno
Sunce žuto
Margarin žuto
Limun žuto
Mesec žuto
Mrko
Šućmurasto
Oker
Kamilje braon
Mlečno belo
Lešnik
Čokolada
Kesten
*********
itd. do čamovine, tisovine, sperma bele, govno tamne, Žikino oko zelene, Dušicina modrica ljubičaste i pokojne baba Julkine crne bog da joj dušu prosti...

   

Mumlofon

Mikrofon u koji govore spikeri na aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama.

Spiker: Avion broj njnjnj koji mnjagaha Atinugrhh sleteo je na pistu broj hjanj.

   

Promena teksta u narodnim pesmama

Vrhunac jednog srpskog veseljaka - poznavanje što više tekstualnih remiskeva u narodnim pesmama. To znanje direktno se odražava na popularnost, status u kafani.

" Avlije, avlije, u toploj noći, srce se pita hoćeš li moći...! "

- "Aaaaa, slušaj Mileta cara, nanu li mu ludu! Majstore, turu za Mileta!"
. . . . . . . . . . . .

" U troje, u troje, kad vas nema bolje da se nisam ni probudila...! "

- "Majstore! Donesi mikrofon čoveku!!!" (udara se tanjirom po sred čela)

   

Ostavljena žena

Vrlo komplikovana pojava. Kad je žena ostavljena, to ume da bude mnogo zajebano. U svakom slučaju, različite žene to doživljavaju na različite načine.

Prvi tip žene to doživljava na način ''Ostavljena ja, nemam nikoga, ostavi me ljubav moja, neću drugoga!'' i tako tera dok joj se na spolovilu ne nakupi paučina, sanjajući o izgubljenim snovima i sreći, kajući se kasno što je srce poslušala ili obrnuto. To je emo tip. Ona pati. Ona jednim delom svoga srca uživa u toj patnji. (Ja) Od takvih žena postanu usedelice.

Drugi tip žene doživljava muškarce kao gmazove koji puze i kao smrdljiva govna, što je tipično projektovanje misli o samoj sebi - ona doživljava sebe kao odbačeno govno koje sad mora da puzi pred drugima i moli da se neko smiluje i podari joj besplatan palamar. Međutim, ona to ne želi da prizna, pa na svakom koraku ističe svoje mizandrične porive. Tragedija je kad takve žene već imaju ćerke. To su one klinke koje mrze dečake i ne znaju zašto ih mrze. Naučile od majke, jebiga. Vremenom steknu fobiju od kurca, pa prvi muškarac mora dobro da im prodžara mozak kitom ne bi li izbacio svu garež koju im je ubacila majka u glavu.

Treći tip je kurva koja jedva dočeka da je muškarac ostavi, kako bi počela da se jebe punom parom. Ona je kivna što njen muškarac sada jebe neku drugu i zato želi da mu se osveti tako što će da se takmiči sa njim u tome, zapostavljajući činjenicu da je muškarac koji mnogo jebe različite žene jebač, a da je žena koja se mnogo jebe sa različitim muškarcima ipak samo kurva i ništa više od toga. Takve žene u 35. postanu umorne i razjebane, bez neke posebne perspektive.

Četvrti tip žene je jednostavno normalan tip koji pušta da stvari teku svojim tokom, kao što su tekle i pre nego što je ostavljena. Od njih može nešto i da bude.

   

Strana na sat (S/h)

Merna jedinica ucenja studenata koji studiraju fakultete suvoparnog gradiva.

A: Kolega, kako ide gradjansko?
B: 30 na sat, kolega.
A: A, odlicno, stici ces ti do ispita.
B: Kod tebe?
A: Ja sam na 20 na sat, jebe me ova kijavica, stalno moram da brisem nos.

   

Kultura u dnevniku RTS-a

Predstavlja višeminutni deo dnevnika, neposredno pre sportskog bloka, u kome ženski glas vrši analizu (kritiku) nekog skorašnjeg kulturnog događaja (izložbe, pozorišne predstave, opere,...). Ako ste samo običan smrtnik i građanin, nakon izlaganja ove gospođe nemo ćete neko vreme blenuti u TV i pokušavati da sastavite nešto smisleno od one 3 reči koje ste razumeli u njenom celokupnom petominutnom izlaganju..

Kritičarka: Pre nego što postavim pitanje umetniku izneću malu analizu ove predivne izložbe. Umetnik svojom najnovijom izložbom kao da traži svoj prostor u larpurlartizmu, onako tipično Hegelovski on vrši kontrapoziciju individue u gradacijski raslojenu personu želeći da ukaže na sveprisutnu kontemplativnu degradaciju onog Kantovskog unutrašnjeg Ja. Za kraj ove analize možemo samo navesti citat Andre Bretona :"Fizička hibernacija ili put u beskonačno, jutro među pšenicom. " koji daje Raison d'être ovom umetniku i ovu izložbu stavlja na pijedestal savremenog surealizma.
Sad možete li nam reći na šta ste ciljali kad ste odlučili da nam izložite ovo delo u vidu belo okrečenih zidova?

umetnik: Naime, izložba još nije počela, tek treba da okačimo slike..

kritičarka: Aha...

   

Šta misliš koliko sam platila?

Pitanje koje postavlja devojka/sestra/keva kada očekuje da će kao odgovor dobiti cenu koja je znatno viša od zaista plaćene. Cilj je da se opravda obavljena kupovina i da se zaključi da bi samo luda osoba propustila takvu ponudu. Lako se zaključuje da postoje dva moguća odgovora koje možete dati:

1. Da kažete nižu cenu. To je fatalna greška koju čine osobe sa manjkom iskustva. Najčešće sledi nešto od sledećeg: ’’Koji si mentol’’, ’’Je l’ ti vidiš koja je firma ovo?’’, ’’Pogledaj materijal, magarče jedan!’’.
2. Da kažete višu cenu. To je odgovor koji ona očekuje i treba joj ga dati kako bi se izbegle bespotrebne svađe i prepirke.

1. slučaj

Ona: Ljubavi, vidi što sam kupila prave italijanske cipele. Vidi, šta misliš koliko sam ih platila?
On : Neam pojma, nekih 600 kinti?...
Ona: Koji si debil, kako bre 600 dinara za ovakve cipele. Pipni kakva je koža, evo pipni, bile su 49.000 pa su spustili na 3.200, kako bre možeš da lupiš tako?! Stvarno si idijot, ne znam ni što sam ti pokazala (zalupljuje vrata).

2. Slučaj

Ona: Ljubavi, vidi što sam kupila nove prave italijanske cipele. Vidi, šta misliš koliko sam ih platila?
On: Neam pojma, mada s obzirom da su italijanske i da je kvalitetna koža, pa jedno 100.000 minimum..
Ona: Hah! To sam i ja mislila, ali kad sam videla da su snižene sa 49.000 na 3.200 pomislih da bi bila debil da ih ne kupim. Jes' da sam prekjuče kupila slične, ali pipni tu kožu, pređi rukom, i još kako su samo udobne. Je l' da da sam dobro prošla?
On: Ma savršeno, stvarno imaš oko za kupovinu(zeva..).
Ona: Jao, baš sam srećna, dođi da te poljubim.

   

Mojne si Svetlana Bojković

Kako je gospoja Svetlana krunisani partibrejker u serijama snimljenim na osnovu rektalnih produkata gosn. Pavića ova opaska upućena je osobi koja će svaku zajebaniciju svojom ozbiljnošću saseći u korenu.

Deki (istrčava iz WCa): Stevo, dođi brzo! Divi govno što sam iskenj'o, reci da nije ista Josipa Lisac?!
Steva: Šta bre lupetaš?....Ahahahahaha....Ne verujem, reci, ista!
Deki: To ti pričam...E i'am ideju, idem ja po fon da snimim, a ti uzmi zabodi četkicu da bude ko mikrofon i pusti vrelu vodu u kadi.
Steva: OK.
Deki: Evo ga don'o sam, čekaj da se još samo malo zamagli kupatilo, pa ću ja da počnem da snimam šolju i da zapevam nešto, a ti me prati..
Steva: Aj.
Deki: Pa da počnemo *Magla svuda, magla oko nas, iz daljine jedva čuj..*

Joca (upada u WC): Šta radite to?...Mentoli jedni! (pušta vodu) Znate da nije moja gajba!..
Steva: Koji si smarač, što moraš uvek da budeš Svetlana Bojković?

   

Šahovska emisija

Kada piplmetar kaže: "Pipla bez". Kada kamerman kaže: "A mogao sam da pišem pesme" i krene da se besi, opet. Kada predajnik televizije baca signal do kraja odgovarajućeg atara. Kada producent, hm, pa dobro, kad nema producenta. I kada pored svega navedenog oni ne vide razlog da odustanu, razlog da obore kralja. Ko su oni? Naši junaci su svojevrsni šerpasi, spremni da se iz nedelje u nedelju penju na ovu planinu besmisla, najčešće u sastavu: voditelj (i sam nosilac zahvalnice za učešće na Šahijadi u Trogiru) i velemajstor opskrbljen magnetnim figurama (za tablom).

Voditelj: Dobro veče dragi gledaoci i dobrodošli u još jedno izdanje emisije :"Prvo Skoči Pa Reci Top". Sa Vama su kao i obično šahovski velemajstor Milivoje Kerkez i moja malenkost Jordan Hadžimarković. Večeras će naš Milivoje analizirati duel koji su 1973. godine odigrali Rangorat Bramakrišna i Sergej Sergejevič Boršč u okviru manifestacije "Dani Božura" u Pertu.
Velemajstor: Dobro veče, ili što bi mi šahisti rekli "Kad imaš figuru viška, svaka je kraljica žiška".
Voditelj: Hahaha Milivoje, duhovito kao i uvek.
Velemajstor: Dobro, dosta smo se šalili, da krenemo sa analizom ove predivne partije. Sve me žmarci podilaze od uzbuđenja. Tako tipično za Boršča, bele kugle, igru počinje građenjem takozvanog "Pojasa Nevinosti" štiteći kraljicu lovcem i topom na g6 i g8. Bramakrišnin odgovor bio je takođe očekivan, koristeći čuveni napad Levi-Vilander pokušava da ce probije skakačem, putanjom C5 E3 C6 E5 H5 A4 C2 D4 D5 ali biva odbijen. I kada se očekivalo da Boršč odigra..
Voditelj: Pretpostavljam "Temišvarski hazard"?
Velemajstor: Upravo, on apsplutno neočekivano odigrava "Hačaturijanov bajpas" i stvara disbalans vodenih i vatrenih figura. Dalje..

Zvrrrrrrrrr...

Voditelj: Izgleda da imamo nekog gledaoca na vezi :začuđenost uzrokovana prvenstveno saznanjem o posedovanju telefona a zatim i pozivom gledaoca: Izvolite, biće nam drago da čujemo ako imate neko pitanje u vezi ove partije, ili šaha uopšte?
Gledalac: Iam jedno pitanje za gosn. Majstora, tog ćoravog tu, recte mi kako se zove ono kad zamene mesta top i lovac?
Velemajstor: Pod jedan gosn. Velemajstor, a mesta menjaju top i kralj a ne top i lovac, i to se zove rokada, no..
Gledalac: MOJ TI KURAC KINDERLADA, hahahahahahaha, al sam ti ga šukno, ahahahahaha, šah-mat profesore, šah-mat! Haha...
Voditelj: Izvinte zbog ovoga. Gosn. velemajstore možete nastaviti.

...

   

mukica

Trinaesto prase, peta kornjača, i instruktori, siroče, kukavac, prvi u dnevniku i poslednji u redu za mleko.

   

Palestinci

Palestinci su kvazi urbani tinejdž likovi čiji je zaštitni znak Arafatka i uglavnom su to natprosečni bizgovi sa Filozofskog, Filološkog, kao i moj drugar Rista. Oni su poznati po tome što sebe smatraju za kul likove, tripuju da se ribe lože na njih, jer oni tako mnogo znaju o sukobima na Bliskom Istoku, veliki su borci za pravdu i oslobođenje palestinskog naroda, ako treba pobili bi sve koji ugrožavaju Palestinu i njen teritorijalni integritet, iako su veliki pacifisti i ne pada im na pamet da služe vojsku, čak ni civilno. Realno, sve su to budalesine, koji imaju za cilj samo da čuju od neke ziljave čkepi: "jao, što je sladak, ima Arafatku, a i jako je ono... pametan... mis'im, hej, on saoseća sa palestinskim narodom i zajedno sa njima preživljava njihove patnje. Dala bih mu pičke, iako nisam pukla".

A oni nemaju pojma ništa o celoj stvari za koju se "bore". Suština njihovog postojanja je da se tera kurac nekome, a Palestina im je pala eto tako... slučajno na pamet. Klasični pozeri ala Ratibor Trivunac. Što naš narod kaže, to je taj tip ljudi koji bi se jebali za dinar, i samo radi ličnih i sebičnih ciljeva bili spremni da viču "Palestina je slobodna", "Kosovo je Srbija", "Kambodža je Laos" ili "Pravda za Miškovića". Sve radi lične promocije, većeg uspeha kod ziljavih čki, totalni pozeraj, možda veći nego naš estradni. Možda bi neko javno da im kaže, da im skrene pažnju (ipak i oni su ljudi): "Hej momci, džabe vam te Arafatke, niste kul i nećete jebati". Možda nam svima tad sjašu s kurca, i okrenu se recimo našoj narodnoj nošnji, šiptarskom kečetu ili turskom fesu. Nije bitna simbolika, samo da su oni nama i dalje kul. Bože, kako mi idu na kurac...

   

Cifra

Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.

Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika".
Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih.
-------------------------------------------------------------------
Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.

   

Zašto onda golub pada na maline?

Ono što kažemo nekom ko nas već duže vreme smara nečim što nas ili preterano ne interesuje, ili ič ne razumemo, pa mu ovo dođe kao jedino potpitanje koje se može postaviti.

- E, treba da kupim naočare.
- Kupi Rej Ban.
- Ma, kakav Rej Ban, mislio sam do hiljadu kinti da dam.
- Pokvarićeš oči. Rej Ban ima okvire od ugljeničnih vlakana, mnogo su udobne i otporne na sve i svašta, pružaju besprekornu vidljivost i maksimalnu UV zaštitu, bez stilskih kompromisa i zato ti je Rej Ban najbolje rešenje.
- A zašto onda golub pada na maline?

----------------

- Ti praviš problem toto genere koji pravi zabunu. Nisi konkretno definisao premisu. Ovako može dođi do zabune per multa. Neko ko ovo čita a špekuliše, do istine može doći s'ekspozer un hazard, a to apsolutno nije dopušteno u pravoslavno-dogmatsko-kanonskoj praksi. Teologija nije ludibrijum! Dakle, hrišćanstvo po tvojoj premisi može da bude i teurgija sic! koja postoji kao parasinagoga. Teologija, pravoslavna, je konciznost in korpore.*
- Dobro, zašto onda golub pada na maline?

----
*citat

   

Akademski govor

Sposobnost izražavanja u sofisticiranom, uzvišenom maniru koji dolikuje emancipovanoj i obrazovanoj osobi. U suštini predstavlja sviranje kurcu, u kojem se četrdeset odsto reči mora završavati sa -ija -cija -zacija i ostalim zajebanim sufiksima. Koristi se u situacijama prilikom kojih će vas, ukoliko opsujete, okruženje počastvovati pogledom kakvim Lorens Fišbrn aka Morfeus prekori hejtere crnačke rase.

Vlada neće finansirati fond za revitalizaciju preduzeća NAVIP.
Prevod:
Vlada ne da pare radnicima NAVIPa.

Gospodine, zamoliću vas da napustite lokal, jer može doći do komplikacija kada ću biti primoran da se sa vama fizički razračunam.
Prevod:
Alo ti pijani, izlazi napolje. Napravićeš nam ovde sranje pa ću te polomim k'o pičku.

Da li možete doživeti orgazam prilikom analne penetracije?
Prevod: Je l' možeš da svršiš, ako ti ga nabijem u rčma?

   

I ja! Aj se jebemo!

Izlazak sa devojkom i uopšte ceo koncept muvanja se zasniva na nečemu što imate zajedničko. One priče 'Suprotnosti se privlače'...Čujem snima onaj majmun Džon Kjuzak novi film pa gledajte. Elem, to zajedničko najčešće se jako teško nalazi.Najčešće je celokupan razgovor baziran na traženju te jedne sitnice, ma koliko mala bila. Zbog toga, kad se nađe prouzrokuje takvu ushićenost i izricanje gorepomenute rečenice.

-Studiram prava? Ti?
-Pa ja ...ono pauziram jednu godinu...
-Volim plazmu i mleko!
-Netolerantan na laktozu.
-Bila sam jednom u Kušadasiju!
-Kerem Tunčeri, lopov turski!
-Trenirala sam odbojku.
-Trenirao sam salsu...Khkm...Ma ovi naši pučani ne kapiraju moderne sportove.
-Obožavam Balaševićeve tekstove!
-Panonski smarač!

(neugodna pauza...očajanje)
-Moj pradeda prešao Albaniju....
-I moj! AJ SE JEBEMO!!!

?
+1470
26
definicija