Prijava
   

GSP Drekavac

Osim po zvuku i mirisu, ovo je autobus poznat po tome što se, kada je hladno, automatski prilagođava spoljnim vremenskim prilikama. Kad napolju pada kiša, pada kiša i unutra. Ako je napolju minus deset, i u autobusu je minus deset. Jedina razlika je u tome što unutra duva vetar čak i kad ne duva napolju.

   

Mapet faza

Stanje u kojem se obično nalazi hrana u frižideru po povratku s odmora - čupava, zelena i samo što ne progovori.

   

Radovanje tuđoj nesreći

Kad Srbija vodi protiv hrvatske, a ti prebaciš na HRT da se naslađuješ.

   

Sponzoruša

Riba koja se kreše sa matorim likom dok je mlada, da bi posle mogla da se kreše sa mladim kada bude stara.

   

Rada iz Beogradske hronike

Voditeljka koja sa teškoćom povezuje reči, a opet pravi beskonačno duge proširene rečenice. Kao Sfinga ona postavlja nerešive zagonetke gledaocima, posle kojih se zapitaju :''Koji kurac?''

Rada: I sada gde smo mi posle ovog dana. Da li smo na početku ili je početak iza nas. I sve to čemu? Ali oni su tu za nas, vatrogasci Beograda, i šta je početak uopšte, pukla cev u Borči.

   

Ivan Bauer

Svaka majka bi ga poželela za zeta, a kako to uvek i biva - malo koja normalna devojka za muža. Čovek čiji smisao za humor izaziva stid na tudj račun čak i kod nesrećnika koji dodju na kviz ne bi li uzeli sigurnu hiljadarku da plate dug za vodu. U svakom slučaju, neživa pojava, nešto izmedju Vobana i Ivana Ljube.

"Znači, Miodraže, Vaša specijalnost su sovjetski avioni II svetskog rata. Pa, hajde onda da poletimo, što bi se reklo, hehehe. Prvo pitanje glasi..."

   

Kalemegdanski fantom

Urbana legenda kaže da je tokom devedesetih, po Kalemegdanu, "operisao" mladić sa kapuljačom na glavi koji bi pritrčavo penzionerima dok igraju šah, porušio im figure i zatim odmaglio u nepoznatom pravcu.
Dobio je nadimak Kalemegdanski fantom.

   

Jedno unuče za ruku, drugo unuče u džep

Opis porodične šetnje dede koji voli da cugne sa unukom po parku.

   

strah od samog sebe

Kad na posao odlazim sve kasnije a s posla izlazim sve ranije.Plasim se da cu jednog dana na hodniku sresti samog sebe.

   

Preživari

Osobe koje posle popijenog espresa u kafiću žvaću plastične kašičice.

   

Brda i doline

Lažna obećanja političara u Vojvodini.

   

Autobuski solo-hejt

Radnja koja se najčešće pripisuje liku između 13 i 30 godina gde optuženi od trenutka ulaska u autobus složi smrknutu facu i traži neki ćošak da se zabode. Nikada ga nećete videti kako sedi (čak iako je autobus prazan) niti da zvera okolo. On mrzi autobus, mrzi ljude koji se voze autobusom i mrzi sebe zato što je i sam igrom slučaja deo te subkulture.

Blaži oblik autobuskog solo hejtera je osoba koja non-stop ima slušalice u ušima, blene kroz prozor nepomično, naslonjen/a na neku od šipki.

Teži oblik, poznatiji kao autobuski solo pro-hejter pored standardnog opisa solo hejtera nema slušalice zato što prezire obične solo hejtere i ostale koji imaju slušalice u autobusu, mrzi gledanje kroz prozor zato što je besmisleno, tako da gleda u svoje noge, trudi se da nikada ne dodiruje šakama ništa u autobusu i koristi isključivo leđa za održavanje ravnoteže i naslanjanje.

   

Avangarda

Neprekidni ciklus prednjačenja u apsolutnom nerazumevanju samih sebe, što je u samoj svojoj srži divno, te je stoga i umetnost, u svakom pogledu.

Korak napred sa svim onim divnim i mučnim između. Život u sopstvenoj interpretaciji posmatran tuđim očima.

Meni je dosadno, želim da stvaram, ali ne želim da se smaram.
Napišem par stihova koje ne razumem, ali ih baš zbog toga volim, a i nisu loši u svoj svojoj nepovezanosti pošto govore suštinu o mom trenutnom sebi.

Ti ih pročitaš, ne razumeš, ali protumačiš na neki način pošto si ubeđen da neko tumačenje mora da postoji, pošto veruješ da je nemoguće ne pronaći ništa u nečemu, pošto svi možemo uvek pronaći barem malo nečega u ničemu. Stoga ti moje to preporučiš njoj.

Ona onda to pročita, kapira da si ti video nešto u tome, te me pita da se ljubimo pošto smatra da u meni ima toga nečega što njoj fali. Onoga nečega čega ja imam u sebi, nekakvu slatku želju misterioznog neštoa, koju mora upoznati.

Onda tako mi ležimo u krevetu, shvatajući da si u krevetu i ti, a i stihovi, iako smo zapravo od samog početka bili samo ona i ja.
Do sledećeg stiha, ili možda kraja naših života.

   

Scroll Lock

Nasušno dugme na tastaturi čija je funkcija da upali scroll lock diodu. Legenda kaže da ima neku praktičnu primenu u Excelu, ali korisnici Excela se već sasvim dobro snalaze i bez njega. Bliži se doba kada će stari dobri Scroll Lock biti zamenjen tasterom :), OMG, lol ili rofl. Svi ćemo ga se sećati, ako ni po čemu drugom, onda bar po tome što je na najizlizanijoj tastaturi ovaj taster uvek izgledao kao da se juče iskrcao sa prekookeanskog broda.

   

Amaterstvo

Bavljenje ikakvom delatnošću iz strogo ličnih pobuda, iz strasti i ljubavi prema istoj. Hobi. Volonterstvo u sopstvenom interesu.

Amaterstvo je jedini način uživanja zarad uživanja. Profesionalizam ima za cilj pobedu, nagradu, zaradu. Put do cilja je manje - više nebitan, i osećaj počne da se gubi. Sportisti više ne igraju za publiku već za ugovor, glumci su postali samo lepa lica, muzičari ne improvizuju... što je samo omogućilo ljudskim mediokritetima da osete spuštene standarde i svojim nekvalitetom od svega naprave šou. A šou je biznis. A u biznisu se radi o parama. A pare kvare.

Hedonizam je često pogrešno protumačen kao lenčarenje. Lenji ljudi su oni koji ne vole život i izvaljeni na leđa sa nadbulim trbusima čekaju sudnji dan. Hedonizam je ugađanje sebi...čitanjem poezije baš u trenutku kad ti se čita poezija, spremanjem lazanje za porodicu samo iz želje za spremanjem nečeg lepog i ukusnog za svoje drage, termin malog fudbala sa ekipom iz kraja onda kad poželiš da podmažeš po malo ust(r)ajalu levicu ili da provozaš nekoga 'biciklom'. Profesionalizam je moranje, amaterstvo je hedonizam.

Ja radije odem na stadion da gledam utakmicu drugoligaša koji je ubacio omladince u prvi sastav, nego večiti derbi prepun ljudi koji su prestali da uživaju i jedva čekaju da odu vani. Radije gledam klasike ili filmove nezavisne produkcije nego ostvarenja gde specijalni efekti prevazilaze glumu... Suvi kvalitet nije dovoljan kada nestane strast i lepota izvođenja za svoju dušu.

Amateri, ostanite amateri, koliko god da ste dobri. Postoji hiljadu stvari u kojima ste manje dobri, da ih zamrzite radeći ih za druge. Sačuvajte nešto i za vas.

   

Emil Kurcinak

Lik koji je prevodio obične i dugometražne crtane filmove za RTS/RTB, tipa Nindža-kornjače, Hi-men, Snorkijevci itd.
Verovatno bi za mene izbledeo kao totalno arbitraran član TV-redakcije, da mi nije ostala istetovirana u sećanju neprijatna situacija koju bi obavezno spominjanje njegovog imena na kraju svake epizode stvaralo u idiličnoj porodičnoj atmosferi u mojoj kući, pogotovo pošto se ono "k" na kraju prezimena često nije ni čulo.
Čovek je kriv za mentalnu sliku nabreklog, pozamašnog spolovila, koja nam je putem najmasovnijeg tadašnjeg medija redovno bila servirana svako veče.

(Glas sa TV-a):
"...prevod: Emil Kurcina(k)", (sa nepostojanim "k")

-(Moja baba): -Ju-ju-ju! Sram ih bilo, gde je otišao ovaj svet...
-(Moj mlađi brat): -Aaaaaaa, KURCINA!!! Hahahahaha, rekao je KURCINA!!!
-(Ja): -(crvenim, jer sam mnogo stidljiv)
-(Moj mlađi brat): -KURCINA, KURCINA, KURCINA-NA-NA!!!! (oduševljeno skače po sobi)
-(Keva): -(uzima varjaču da bi ga trankvilizovala)

   

Kupi bato devojci karanfil

Je jedan jako nezgodan Trenutak u kome bez reči možete da dosta kažete o sebi, da ispadnete sve od najvećeg šmekera do najvećeg šabana. Naime, izašli ste u grad na kafu, vino... sa super devojkom ( koju pak ne poznajete baš najbolje) I prilazi vam slatka cigančica koja kaže: Kupi bato devojci karanfil!

E sad jebem li ga kako ja da znam šta devojka misli o tom karanfilu, i da li u opšte voli cveće i to još karanfil, možda i voli, a možda će da misli da sam mentol što sam kupio od organizacije koja navodno krade cveće sa groblja i prodaje po ulici, možda i kradu ko zna, možda će da je bude neprijatno od ostali gostiju i još hiljadu situacija.

...Nekada je to verovatno bilo romantično...
... Možda je i danas...
Mada, činjenica: to je svakako jedna rupa u Matriksu, jedan bag koji se javlja u kafićima, restoranima...

   

Službeni osmeh

Novonastala pojava i fenomen savremenog doba. Izveštačeni kez administrativnih radnika po kojekakvim institucijama, bankarskih činovnika, kvazi menadžera, i uglavnom od osoba koje nam ne žele ništa dobro. Obično ide u paketu sa obraćanjem ličnim imenima.

-Gospodine Pajo, sedite. Jeste za kafu možda? Neki sok?
-Ne hvala. Nemate vi toliko šećera da zasladite kafu koju ste mi zakuvali.
-Kako to mislite gospodine Pajo?
-Znate dobro kako mislim. Kredit koji ste mi uvalili izgledao je kao slamka spasa, a kad sam pročitao ona sitna slova skontao sam da ste davljeniku dali kamen u ruke.
-Ali trebali ste pažljivo da pročitate uslove pre potpis...
-Ajde ne kenjaj više i skini taj službeni osmeh sa lica da ti ga ja ne skidam! Isto si se tako saharinski kezila kad si mi kurac uvalila!
-Ali gospodine Pajo?
-I ne zovi me ličnim imenom. Nismo mi ovce čuvali zajedno. A zahvaljujući vašoj poštenoj kući, to mi sad jedino preostaje!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Zdravo draga. Si umorna? Kako bilo na poslu?
-Bitno da ti nisi umoran lenčugo! Ništa ne radiš u životu, samo taj daljinski šaltaš, a sitnicu neku da mi pomogneš nisi u stanju.
-Ali draga, hteo sam, al bila važna tekma pa...
-Jebala te tekma! Puna sudopera, u kuhinji samo prazne flaše, pikavci gde god se okreneš, u kupatilu pečurke rastu, deca na ulici rade šta im volja, gadiš mi se!
-Draga!
-Šta je!?
-Kući si, jebote! Nisi više u banci. Skini taj službeni osmeh! Ježim se...

   

Mića Surla

Legendarni manijak sa Kalemegdana. Poslednji romantik u svojoj "profesiji". Čovek koji je izazivao zgražavanje tadašnjih srednjoškolki a u isto vreme oduševljenje penzionerki.
Njegov indetitet (sem nadimka Mića Surla) je i dan danas ostao nepoznanica. Postoji mnogo nagadjanja i teorija u vezi njega, najrasprostranjenija je ona da je Mića Surla bio samotnjak sa Dorćola koji je voleo druženje ali nije znao kako da pridje ljudima, dok je druga popularna verzija da je on u stvari ugledni lekar iz Doma Zdravlja Zemun, kome je bilo dosadilo da on svima gleda surle, pa je rešio da pokazuje svoju.
Jedino sigurno je to da je Mića Surla poput pravog super heroja otišao u legendu ne otkrivši svoj indetitet.

Mića je bio prepoznatljiv po svom dugačkom teget mantilu, papučama, belim čarapama i ruži koju je uvek nosio u ruci.
Ordinirao bi u kasnim satima Kalemegdanskim parkom i prepadao gospodje, bilo starije ili mladje, on je bio dzentlmen koji nije žene procenjivao na osnovu godina, otvorio bi svoj mantil, uzviknuo " gospodjo vidi surla", zatim bi nestao u mračnoj noći.

Super heroj 60-tih i 70-tih godina dvadesetog veka. O njemu su se pričali mitovi poput onih da je Mića uspeo da "pokaže surlu" čak sedmorici milicionera u razmaku od 5 minuta i 50 metara, a da ostane neuhvaćen. Takodje je poznata priča o gospodji ispred koje je Mića izleteo, pokazao surlu i počeo da beži. Nažalost gospodja je bila atletičarka pa ga je pojurila i saplela, Mića je pao direktno na surlu, pogledao je sa bolnom grimasom na licu i izustio "sram vas bilo gospodjo, kome sad da pokažem ovako posečenu i odranu surlu".

Sve u svemu uporedjujući ove današnje manijake sa nekadašnjim romantikom Mićom Surlom, dodje se do zaključka da Beogradu nedostaje jedan autentični manijak od kog neće niko strahovati, jer on nije ubijao, silovao, pljačkao i nanosio patnju. Mića bi jednostavno pokazao "poentu" i nestao bez traga. Gledajući današnja dešavanja i novinske naslove, koliko god to paradoksalno zvučalo, Mića je bio dobra prilika za udaju, naspram današnjih mladoženja.

Mića je bio i ostao simbol jedne generacije, neki su ga slavili, neki su ga tukli, ali Mića je ostao isti, neiskvaren i pošten. On nije imao skrivenih namera, on je samo želeo da pokaže svoju surlu!

Razgovor dve komšinice:

Pogledaj ovo molim te, ubio devojku, silovao , trgovao ženama... Jebeš mi mater pored ovih danas, žao mi je što nisam zaprosila Miću Surlu, pa on je bre bio premija, kad pogledaš ovo!

   

Banjička šuma

Nesvakidašnje čudo prirode. Prirodno stanište sa najviše različitih vrsta faune po jedinici površine u čitavoj Evropi. Naime, ova šuma vam je kao one slike šuma iz enciklopedija, na kojima možete videti nacrtane predstavnike svih mogućih vrsta na deset kvadratnih metara. Šetajući kroz ovu šumu, možete da vidite svašta - majke sa decom u kolicima, porodice na pikniku, parove koji se vataju, parove koji se karaju, penzionere na klupicama koji čitaju Politiku, klince koji cirkaju, klince koji duvaju, ljude raznih uzrasta koji džogiraju, fensi ribe koje šetaju fensi kerove, a pored njih, besne i gladne kerove lutalice, veličine tigra. I Ranka Stojića povremeno. A ako, kojim slučajem, ovde zalutate uveče, može da vam se desi i da vidite nekog nesretnika kako džogira u pokušaju da pobegne Radovim navijačima. Može i vama da se desi da postanete jedan takav nesretnik.

Čudna šuma je to...

#179
+19061
241
definicija