Ime: Člankovita glista; Porodica: Zmija; Familija: Aurora Borealis;
Svaka člankovita glista, dakle i ja, sastoji se od 64 članka aproksimativno. Nisam sigurna da znam šta znači reč aproksimativno al mi bilo lepo da je metnem ovde. I svaki članak ima ima tačno određenu funkciju, osim nekih koji su tu čisto bezveze.
Udžbenik iz biologije za 6. razred kaže sledeće, citiram: "Iako deluje nezamislivo, člankovita glista se prilagodila kretanju bez nogu, i to veoma lako čini." Kurac moj lako. Zahvaljujući jednom jebenom mišiću u 17. članku i metodi: zgrči telo - opruži telo, uspevamo nekako da se krećemo kroz ovaj život pun čemeri i boli.
Sve je u životu prolazno moj druže
I ljubavi i tuge i svi srećni dani
Sad kada je nema neka plaču ruže
Ko uvelo lišće na jesenjoj grani...
Ja se izvinjavama na ovoj digresiji, pukla me emocija. Da nastavim. Uvreženo je mišljenje da smo mi potomci zmija, guštera i čega sve ne, no jasno je ko dan da su to fabrikovane insinuacije naših arhineprijatelja, belih nosoroga.
Svi ste u školi učili da slonovi svakog proleća odbacuju surlu, a da li ste se ikada zapitali da je možda surla ta koja odbacuje slona i evoluira u neko drugo biće, biće oslobođeno materijalnog. Ruku, nogu, ušiju, očiju. Da, i reproduktivnih organa, no ta trivijalnost nam ne predstavlja smetnju prilikom seksa. Sada se verovatno smejete i pitate kako glupava člankovita glista može da vodi ljubav? Pitajte svoju ženu, ona se nije bunila.
Vas, ljude, verovatno zanima kakvo mišljenje mi, člankovite gliste, imamo o vama, ljudima. Kako bilo, ja vas delim na dve vrste: na one koji imaju potrebu da nas gaze svojim pseudopodama i one koji nas iz nekakvog milosrđa, il šta ti ja znam, na našem putešestviju od tačke A do tačke B, bez greške vraćaju u tačku A. Uh, kako mrzim ove druge. Zar je toliko teško pogledati gde nam je usmeren prvi članak (upadljivo svetliji od ostalih), i preneti nas u tom pravcu?
Rekli su o nama:
"Jasno je da je tajna i bit svega saznajnog u sledećem pitanju. Gde je kraj onoga što člankovita glista kao takva jeste, a gde početak onoga što člankovita glista nije."
Kornelije Kovač, gitar hirou turnir - delta siti 2008..
"To ne beše glista, nit to beše zmija. Već sve deo do dela. Doista čudno. Čudo?"
Poslanica Nazarećanima, treći psalm 12:44
To sam u najkraćim crtama Ja, člankovita glista. Ili sam beše člankoviti crv? E da ga jebeš...
AdrenalineRock
Ključan segment dugometražnih reklama proizvoda koji ljudima iz temelja menjaju život. Bilo da je reč o medicinskim sredstvima kao što su magnetni mider protiv raka i ekstrakt lemurskog belog bubrega protiv dijareje ili nasušnim asesoarima: silikonskom držaču skrotuma i elektronskoj štipaljci za nos, ništa ne može zameniti preporuku iskrenog glasa spašene duše koja vam prenosi svoje iskustvo.
Vodenjkasti pogled vapi iza dvocifrene dioptrije izborane starice (Darinka, 88 godina, Šid, penzionerka), dok se u krupnom kadru priseća kako joj je bilo dok je koristila običan štap. "Drvo se brzo ishaba, a gumeni kraj probije, te se koeficijent trenja naprasno menja i dovodi do varijanse u trajektoriji kretanja i frekvenciji zvuka poštapanja", vajka se ona. "A zamasi ka najbližima su tako neprecizni", dodaje.
Sa novom Turbo-Patericom 3000 sve je postalo ružna prošlost. Osmeh se razvlači na bakinoj fizionomiji, dok mustaći miluju vrh nosa. Vidimo i blistavu Turbo Patericu odmah pored. Izrađena od lake kompozitne legure, opremljena laserskim navođenjem i ultrazvučnim rasterivačem kučića, Turbo Paterica svog korisnika vodi sigurnim putem do još dublje starosti. "Možda sam jednom nogom u grobu, ali sa TP 3000, ja sam faktički sa dve van", kaže simpatična gospođa i krepkim hodom vrteći štap oko kažiprsta izlazi iz kadra, praćena blinkanjem lasera i Cunetovim hitom iz ugrađenog MR3 plejera.
***
Darko (Kragujevac, 40) već dugi niz godina radi u agenciji za poslovnu pratnju Trabant DOO kao senior žigolo developer. Usled čestog boravka na terenu i nesebičnog ulaganja u starije, zahtevne i gaboraste klijente, patio od hroničnog umora, suicidalne opsesije i aritmije prostate. Za Dildomat™ doktora Milojebića je čuo od prijatelja iz inostranstva i srećan je što postoji i kod nas.
"Samo u određenom trenutku uključim Dildomat i on završi posao. Meni preostaje samo da pričam sa klijentom i ujutru ispržim jaja i skuvam gorču kafu", kaže, a zatim se okreće drugoj kameri. "Otkad ga koristim, mirnije spavam ih i mogu više vremena da provedem sa porodicom. Preporučio bih svim kolegama.” Baterije se kupuju posebno.
Old skul poziv na kafu. Kada su to radili naši stari, moglo je da bude dvosmisleno; u današnje vreme dominacije elektronskih nosača zvuka, više je nego očigledno.
1)
- Sanja, aj dođi večeras kod mene... da slušamo ploče !
- Pali dedžgo, ja na mom gramofonu puštam samo LP, za tvoju singlicu nema mesta !
2)
- Tanja, aj dođi večeras kod mene... da slušamo ploče !
- Vau, imaš gramofon kući ? Joj, pustićeš mi Dark sajd ov d Mun čim stignemo !
- Ma ne bre, nisam mislio to, mislio sam... ma aj se jebemo !
- Iju!
Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...
Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...
Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...
Ima li leka protiv bola-osim ženidbe i poroka?
Bio sam seoski sudija, koji je pao pod lukavstvo jedne tako blage devojke da mi nije preostalo ništa drugo, nego da me zatvore u obor sa životinjama, umesto da mi poveravaju duše ljudi, da otkrivam njihove tajne i istražujem njihovu nesavršenost.
Moja ličnost... Ja sam zgrada podignuta na tekućoj vodi i dvorac izgrađen na pesku.
A prividna nevinost jedne devojke mi je to pokazala.
Više mi ništa nije sveto, ne poštujem nikoga i ne gledam ozbiljno na bilo šta, osim na jedno, misao! Nisam prijatan sagovornik... ne umem da razgovaram sa ljudima.
Osećam se kao u priči o reci ludila. Svi su pili iz nje i svi su ludi. Gubim veru u istinu i razum, kao objektivno utvrdljive kategorije.
Ima li svetlo razuma ikakve vrednosti sred kraljevstva ludih? Jesam li lud, ako ne izaberem ludilo? Razum, dakle, nalaže da se priđe ludilu?! Kakva je onda razlika između razuma i ludila?
Ovamo čašu rečne vode!!
Ponovo sam sudija. Samoživi administrativni moćnik, bahat i gramziv. Arhitekta jačeg temelja i žaba koja može i na kopnu i u vodi. Sa mislima samujem i obećao sam im malo pažnje svakog dana, iako su nezvani gost.
Šta me tera da pišem dnevnik svog života? Činim li to stoga što živim srećno? Ne. Ko je srećan, taj ne opisuje svoj život, dosta mu je što ga proživljava.
Primenjeno fudbalsko narečje za "onaj svet".
Raj, pakao, čistilište, Darvinov dijagram, ništa, šta-god.
Postojani implement zaokruženog jedinstva suštine i antiporedak ovozemaljskom bivstvovanju.
Smrt.
-Šta se desilo maleni dečače? Što sediš uplakan i neugledan? Šta je rumeno lice učinilo neprirodno nesrećnim?
-U svetu mnogih, ostao sam bez ikog. Samo obrise sam video. Kaže čika policajac, nedovoljno za osudu.
-Igraju ti najvoljeniji drugo poluvreme, ha?
-Taj rad.
-Raduj se sine. To ti je božanska selekcija.
Upitno-odnosna zamenica koja je često inkorporirana u narodnjačkim stihovima na mestu pauze za vazduh.
U ovoj poziciji ona je van svog osnovnog značenja i predstavlja signal, ping, povratnu informaciju koja stiže publici od vokalne solistkinje u kafani.
Jednom izgovoren, ovaj poluuzvik decenijama obavlja svrhu uspostavljanja mitsko-tradicionalne kafansko-svadbarske atmosfere i podsećanja na jedinstvo raspevane družine, iako nasumično sastavljene.
Često je praćen uvodnim uzvikom "Pa kaže".
- PA KAŽE :
Zato što sam ti - ŠTA - verovala slepo!
Volela sam te - ŠTA - lagao si lepo!
Zato što ti je - ŠTA - sve od mene preče,
Ovo je naše poslednje veče.
- Pa kaže:
Fear of the dark! -ŠTA- Fear of the dark! I have a constant fear that something's always near!
Fear of the dark! -ŠTA- FEAR OF THE DARK! I have a phobia that someone's always there!
- Pa kaže:
Bože pravde, ti što spase - ŠTA - od propasti do sad nas,
čuj i odsad naše glase - ŠTA - i od sad nam budi spas!
...Ali ovo nikako. Izjava osobe koja je apsolutno otvorena za sve akutne nedaće koje život nosi, spremna na svaki vid izopačenog idiotizma, sve dok se ne pojavi izrod koji pomeri granice.
Ćero sine, ja sve razumem, ali da u istoj noći izgubiš i nevinost i dečka, to nikako.
Teške traume iz djetinjstva znaju od čovjeka da stvore psiha. Kockice u njegovoj glavi se pogrešno slože i umjesto prelijepe kule sa Lego kutije, ispadne neki falusni oblik zbog kojeg dobiješ batine od keve. Majku mu, čak je i Stalone počeo da pravi pizdiarije po brdima Vašingtona, zbog trauma iz rata, tako stvorivši Ramba, pa kako onda da mlađan momčić ne ostane oštećen kad ga stric svakog vikenda trpa ispod polja kukuruza.
Elem, psiho djeluje normalno na prvi pogled, vješto skriva svoju sjebanost i pokušava da se uklopi u masu crtajući Džokerov osmjeh na svom licu. Osmjeh ispod kojeg se krije um mračan poput analnog ambisa Tori Lejn. U njegovoj glavi čuči Baloteli i samo je pitanje vremena kad će da spali svoju kuću ili da gađa prolaznike izmetom. Ali, tako stižemo i do flešbekova. Flešbekovi su tu da razotkriju psihopatu. Maleni podsticaj iz okoline budi duboko zakopana sjećanja koja ga tjeraju da se otvori, da se nesvesno izlaje i da za sva vremena zacementira ulogu psihopate u društvu, nakon čega će ili ubiti sebe, ili pobiti sve ostale, Holms stajl.
Pismeni zadatak, iz Srpskog jezika (13. V 2001.)
Duh proleća u meni
Proleće je lijepo, cvijeće sveta, laste se vraćaju, vrapci cvrkuću. Ja volim proleće, volim miris procvetalih lipa, uvjek me podsjeti na vrijeme kad sam bio mali. Uvjek sam se igrao pored potoka sa bratom, i tu je bila jedna lipa. Lijepa je bila lipa. Igrali smo se rata, on bi mene pucao, ja padnem, ja njega pucam on padne. Jednom, više nije ustao. Možda jer sam pucao tatinim pištoljem, a ne mojim. Mama je vrištala a tata je psovao, ali ja sam pobjedio. Više se ne igramo rata, kažu da brat leži ispod te lijepe lipe pored potoka i da niko ne smije da zna za to. Uglavnom, dane provodim ležeći u podrumu, zavezan lancima i jedem supu. Puste me u jedino kad idem u školu. Ne volim supu. Hoću da se igram rata.
Pokušaj petorazrednih pisaca, slikara i drugih umetnika da prevaziđu ispodprosečnost svog dela tako što će ga nazvati imenom koje će oduševiti narodne mase, podigavši mu cenu na taj način. To i te kako prolazi kod ljudi koji traže instant zabavu, slepo prate trendove ili su davno zapali u mentalnu katatoniju oličenu u Kursadžijama, Farmi, Radašinu ili obećanjima o svetloj budućnosti u Evropskoj uniji. Onome ko se time ne bavi samo da ne bi na prazno trošio kiseonik do sledećeg "Trenutka istine" je, međutim, jasno da je vrana ofarbana u boje paunovog perja i dalje samo vrana.
- Jao, jesi čuo, pojavili se na trafikama "Sudbinski snovi"?
- Šta ti je to?
- Novi roman Isidore Bjelice, o krizi identiteta žene koja vapi za mentalnom i emotivnom slobodom u društvu opterećenom okovima muške jednodimenzionalnosti i surove objektivizacije žena.
- Ja bih rekao da ti vapiš za mentalnom bolnicom. Nemoj zmija da te ujede da daješ pare na to, a kamoli da čitaš, inače ideš na elektrošokove, da ti brišu sećanje ko Kejt Vinslet.
- Jao, pogledaj što je ova slika dobra..."Savršenstvo kroz patnju".
- Ti si jeo bunike...kakvo savršenstvo, kakva patnja? To je tablica za iks-oks.
- Ali je svaki prelaz različito obojen...ti ne razumeš, to su osećanja koja se prepliću u svakom čoveku i sputavaju ga. Kao i u iks-oksu, moraš da povežeš nekoliko njih u jednu liniju, odnosno da dođe do konflikta...
- Ono što ja ne razumem je kako sam mogao i ovoliko da se družim sa tobom...srećno sa povezivanjem, konfliktima i dostizanjem savršenstva kroz patnju.
Najčešći razlozi i opravdanja za neiskazivanje osećanja prema drugarici. Razlozi koji nam, je l' te, blokiraju muda.
Znate se dosta dugo, ali poslednjih godinu i nešto ste počeli da se družite intenzivnije. Privukla su vas zajednička interesovanja, muzički ukus i netrpeljivost prema svemu što ima veze sa Balaševićem i Vokrijem. Vremenom se spisak onoga što vam je zajedničko proširio, pa bi ti sad malo i da produbiš vezu (i još nešto sem veze). E, sad, ako si apsolvent nejebice sa podužim stažom (a sva je prilika da jesi, jer u suprotnom reči iz naslova ne bi ni bilo u tvom rečniku), sva je prilika da patiš od hroničnog nedostatka samopouzdanja, koje je, je l' te (da parafraziram Mešu Selimovića) nemoćno kad se rodi, a strašno kad ojača. To je rak-rana koja, ako se redovno hrani mudoblokatorima, može da nabuja poput amazonske prašume i zauvek spreči dve bedne klice koje se nalaze u tvojim mošnicama da klijanjem formiraju dva čvrsta i postojana kamena, suštinsko obeležje muškosti. Tvoje vežbe pred ogledalom da imaginarnoj drugarici na lep način i uvijeno u oblande saopštiš istinu, koja u izvornoj verziji glasi "Dosta smo se više šetkali u fazonu Snežana Dakić-Boško Jakovljević, želeo bih da ti restauriram vulvu ili, što reče jedan cenjeni autor, da te jebem kurcem u pičku", završavaju se patetično kao prvi pokušaji Cicerona da opiše političku situaciju u Rimu, ili još gore, kao pokušaji Forlana da postigne svoj prvi gol za Mančester. Još jednom su kličice ostale u prašini. Zašto? Zato što su mudoblokatori metastazirali.
1. Ona mi je suviše dobra drugarica da bih to upropastio eventualnim spominjanjem veze (i verovatnim odbijanjem sa njene strane):
Šatro se toliko dobro kapirate da bi trivijalna i prizemna stvar kao što je veza unizilo transcedentalnost i dubinu vaše produhovljujuće platonske veze. Ne želiš da prljaš takvu svetinju nepriličnostima kao što su dogi stajl pamprčenje i filovanje senfare krečnim mlekom. Doduše, ako se njoj, u magnovenju, nastupu ludila ili pod uticajem alkohola, neko veče omakne da slučajno natrči kriškama na tvoju pridignutu močugu, nisi lud da odbiješ, ako ona može da spusti vezu na taj nivo, ko si ti da se protiviš? Ovo se mudoblokiranima skoro nikad ne dešava, najčešće iz jednog od sledećih razloga:
1. Blokada testisa je uslovljena nereprezentativnim fizičkim izgledom mužjaka (gojaznost, manji fizički nedostatak i slično). U tom slučaju, inteligencija ne igra nikakvu ulogu, možeš da budeš Tesla, da govoriš šest jezika i da znaš dobitnike Oskara po godinama. Nećeš jebati. Dobar si za zasmejavanje i za solidan provod subotom uveče kada nema alternative. Više šanse bi imao Maks Luburić da dobrovoljno dobije srpsku pičku usred Jasenovca.
2. Ženka je frigidnija od Fej Danavej u filmu "Mreža" i za nju je iskazivanje osećanja jednako zajedničkom podrigivanju posle ispijanja piva.
3. I jedno i drugo. Ubij se odmah. Banana-ikebana.
Suma sumarum: Možeš da se zavaravaš do mile volje da zataškavaš šta osećaš iz časnih namera. Istina je jednostavna. Ti se plašiš! Usro si se, pičko! Drugome prodaj foru o vanvremenskom prijateljstvu, dok uveče iz sve snage daviš biskupa na hologram svoje prijateljice. Sve i da jedno drugom dopunjavate rečenice i da znate koji zub je kome kvaran, to nema nikakve veze. Ako misliš da te neće odjebati čim nađe prvog koji odgovara njenim ekstravagantnim prohtevima (da nisu takvi, ne bi bazala s tobom godinu dana), ti si onda još veća budala nego što izgledaš. Potencijalna materijalna sigurnost, prosečna žvaka, prosečna količina muda i ode ti u kanalizaciju, ko da nisi ni postojao, pa do mile volje zamišljaj kako joj nodluje bradavice koje si toliko puta imao na metar od sebe. Ako misliš da ona nije provalila da si se napalio ko mladi pavijan, takođe si se zajebo. Zna ona to dobro. I moli Svevišnjeg da nikad ne skupiš muda da joj to i kažeš, da bi vas oboje poštedela neprijatnosti, jer je, je l' te, jako obzirna osoba.
2. Ako popijem korpu, tek onda neću moći da se pokupim i startujem drugu mesecima i godinama
Ako se, ne daj Bože, desi najgore, i popiješ korpu, to će toliko uništiti tvoje ionako poljuljano psihičko stanje, već postojeći kompleksi će se utemeljiti i mnogo će vode proteći ispod mosta pre nego što budeš bio spreman da se opet otvoriš. Zaurlaćeš kao Čarlton Heston u "Planeti majmuna" kad shvati da je na Zemlji, kao Laušević na kraju "Sivog doma" i tvoja unutrašnja drama će se nastaviti u nedogled.
Ako si stvarno sposoban da se ovako osećaš i time potvrdiš da svi oni super-iritantni "volim te i posle smrti" likovi iz knjiga i filmova stvarno postoje, onda si u većem kurcu nego što se može i zamisliti. Ne znam šta da ti kažem. U svakom slučaju, ništa ne možeš da izgubiš. Već si bio na nuli, tako da jedino što može loše da se desi je da tu i ostaneš, a tu si već ionako na svom terenu. U principu nemaš čega da se bojiš. Isto kao kod vađenja zuba - zajebano, ali ništa nepoznato. Ako i popiješ pedalu, gledaj na to kao na uklanjanje gangrenoznog zuba iz vilice - bar se nećeš više baktati sa istim. Boleće te malo po isteku delovanja anestezije, ali si se bar rešio bede.
Suma sumarum: da demistifikujemo neke stvari.
1. Rep ti NEĆE porasti ako piješ kafu.
2. Utisak o Bosiljčićevoj glumi se NEĆE popraviti ako ga gledaš više puta.
3. Kurac i ostali organi ti NEĆE otpasti i pakao se NEĆE otvoriti pod tobom budeš li saopštio svoja osećanja i popio korpu. Sve je to za ljude.
3. Ako me pedalira i to se pročuje, kako ću posle na oči zajedničkim poznanicima i drugarima
"Mali je ovo grad, u njemu sve se zna", pa se tako i raščulo da si popio tvrd ispuš kod izabranice tvoga organa sa dve pretkomore i dve komore. Kad god vidiš nekog od zajedničkih poznanika, moraš pokorno da saginješ glavu i besno da ljubiš sram, kao do juče Dušan Vasiljev. Strašno te pogađa što sad moraš da slušaš njihove veštačke reči utehe, koje, što se tebe tiče mogu da ture sebi u rč, sažaljevaju, a ti se pitaš, što me bar ne mrze? Jer, ti njih u tom momentu zaista mrziš. Što ne gledaju svoja jebena posla? Pa, zato što je to u ljudskoj prirodi. Nije valjda da si tek sad primetio da ljudi obožavaju da se nekom desi nešto loše, da bi to kasnije mogli da prepričaju nekom drugom? To se zove češljanje jezika. Ništa revolucionarno. Svako čudo za tri dana. Pričaće, pa će prestati.
Suma sumarum: Ako ćeš životne odluke koje se tiču samo tebe da gradiš oko toga šta će drugi o njima da kažu i misle, onda ti ni jebeni seksualno opterećeni Jevrejin, koji je po Neletu Karajliću u pravu, ne bi mogao pomoći i preporučujem monaštvo, kako bi celibat bar imao svrhu i smisao. Bar ćeš tešiti sebe da si posvećen višem cilju kad ti stigne Božićna čestitka od drugarice sa porodicom. Drugačiji život tebe interesuje.
Suština svega je razmišljati što manje. Gorepomenuti Ciceron je svoj nedostatak pokorio i pretvorio ga u pobedu. Ali, nismo svi Ciceron.
Otac sanjara.
- Hoćeš žurnalistiku da upišeš? Ma šta mi napriča... da se pisanom rečju boriš za istinu i običnog čoveka? Radmila, donesi mi kaiš sa onom ogromnom šnalom što mi je Rade Lacković poklonio posle koncerta. Isteraću ja te đavole iz njega, biće veterinar, porađaće krave još će da im peva!
