Prijava
   

Dvocolaš

Za razliku od letvičara, lajtvejt radnika na pilani koga krasi brzina i tehnika, dvocolaš mu je sušta suprotnost. Fizičkom konstitucijom Uruk-haia, dlakavošću Gimlija i dobrodušnom naivnošću Hobita predstavlja okosnicu drvnoprerađivačke industrije jugoistočne Evrope. On je sirova snaga i brutalna sila, koja dolazi da rešava posao kad tehnika zakaže - računar je fina i elegantna sprava, ali u nekim slučajevima gluvara i macola jedino rešavaju posao. Njegov zadatak je jednostavan, on je na njega fokusiran: "Preneti 5 metara dugu hrastovu dasku od 2 cola debljine, od tačke A do tačke B."

On predstavlja nebrušeni dijamant brđanske genetike, endemski naseljen u regionu Dinarskih Alpa, stoji kao brend zdravog čoveka sa naših prostora, veoma zajebana konkurencija rošavom flafičastom Francuzu, koji u periodu kad se ne hefta u degustira vina iz Provanse čitajući romantičnu poeziju, ili par brkatom Nemcu, koji pekući Bregenwurst kobasice, trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, vođen željom da svoj svingerskom perverzijom dobrano degradirani genetski materijal, obogati Y hromozimima balkanskih gorštaka.

Dok je dvocolaš bio dete, umesto tetrisa i lego kockica slagao je betonske blokove kad je ćaća gradio ispust za krmke. Dok su zapadnoevropska deca po dijetalnom hlebu trljala Nutelu, njemu je mati u pola vruće pogače, promera k'o rezervni točak Peglice, stavljala red slanine, red kajmaka, red slanine, red kajmaka i tako pe'šest puta. Umesto engri brds igrice, on je kamenom od kupusa gađao komšijinu junad kad mu pređu u detelinu.

Na prelima, obučen u donji deo Eurosport trenerke, pleteni karirani džemper i gumene opanke, obrijan britvom i naprskan Brionom, predstavlja plen za oćnije brđanke, koje razočarane u bledunjave hipstere i slabašne momke, traže utehu u dva kvadrata njegovog ramena za plakanje. Sa brđankom u srećnom braku dobija petoro rumene i zdrave dece, i tako u krug.

A brkati Nemac, pekući Bregenwurst kobasice trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, pakujući svoje planove pod veo paketa mera za uvođenje demokratije, zelenog svetla iz Brisela, i te šargarepe lažnih obećanja koja se sve više izmiče, kako magarac puže prema njoj...

   

Totovi

Pripadnici slovačke nacionalne manjine u Vojvodini. Izraz je nastao od mađarskog naziva za Slovačku-Totorszag.

-Idemo za vikend u Kovačicu. Ćeš snama?
-Neka, preskočiću to zadovoljstvo.
-Što jebote? Totovi su baš kul, a Totice čujem nisu ufurane ko ove naše.
-Ne mogu brate od blama. Letos sam išao tamo sa ludim Canetom, i sa neke žurke upadnemo onako ljucki oblokani u lokalnu diskoteku. Cane izvadi kurac i počne da urla ''Deste Totice lepotice?'' a ja vičem ''Totovi saste gotovi!''
-HAHAHAHA! Jesu vas linčovali?
-Slovaci? Jesi lud? Umrli su od smeha, a mi od blama. Mislim da će proći još neko vreme dok ne natučem grudi i opet odem tamo.

   

Antifa

UPOZORENJE!!!
Usled nabreklosti kurca kao posledice čitanja ovog teksta naćićete se u zabludi zašto ste istukli kera.

Izgovara se brzo, moderno, bez akcenta i sa blagom dozom blama, onako kao blickrig gluposti, morate baš tu reč da upotrebite pa je ispaljujete antifa. Uf! Sad je lakše. Sad priča može da se nastavi:
Nema ni metar dana kako si se zagrcnuo sarmom kad ti se u udarnom terminu na 22 inča svetinje pojavio taj prodidži. Taj spoj nespojivog. Pedeset kila jada u kožnoj jaši sa nitnama, hipsetrskoj crvenoj ešarpi i ciklama čirokani, Čeova lobanja se kezi sa znojnice, fleke od danonea na visoko podignutoj levoj pesnici. Gutalj ladne pivčuge te vraća u život samo da izustiš: “Šta koji kurac!?”. Odgovor je stigao nedugo zatim ono je progovorilo, izustilo seven dejs bljuvotinu od koje ti se čak i tvoj srpski želudac okrenuo. Gasiš teve ali tebi u glavi odjekuje #anarhija #ateista #boškobuha #decaratnici. Milan iz penala vodi 1:0, ide tiket, do jaja #anti #fa. “Miči mi se iz glave pogani!”. Ne znaš? Pitaj brata gugla!
Anti – (lat.) protiv. Okej
Fa – dezedorans. A?!
Aj opet:
Antifa – Ideologija koja ujedinjuje modernu levicu u borbi protiv fašizma.
Protiv čega? Fašizma? Pa to ne postoji. Šta je pričalo još? Plee
Ako su na dnevniku znači da su se nakotili, a ako su se nakotili deliće ih na ulici za džabe. I zaista u kasnim večernjim časovima na trgu oni su tu sede u kutiji, neki matori komunista ih deli na usvajanje. Prilaziš, opušten rč na licu grč.

- Dobro veče.
- Dobro veče prijatelju.
- Prijatelju? Mene si našao da troluješ? Nismo mi nikavi prijatelji, slušaj belo odelo mojne njaške nego daj mi reci je l’ jede ovo puno, čuvao bi jedno.
- Ne, ali ume da se uneredi žiletom po podlaktici i da češe rektum od saksiju filadendrona.
- Nemam filadendron, više sam sanseverija tip.
- Imaš internet?
- Imam. Je l’ troši puno?
- Samo ju tjub, mora da se hrani novim informacijama i da ga drvi na anonimuse i postere na demotivaciji.
- Au! Nema veze daj mi jedno.
- Evo ti ovo, zove se Dario.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Hoćeš da hasaš nešto? Imam neke sarme od juče?
- Imaš neki celer?
- Celer? Ne, šta je to? Kapirao sam da vi mladi ne jedete sarmu, više ono kao mek kaefce i to.
- Ne jedem ta kapitalistička govna! Ja sam vegan.
- A sarmu?
- Nisam nikada probao.
- Probaj, to ti je staro tradicionalno jelo, nema slave bez sarme i tamjana hehehe
- Ne slavim, ja ne verujem u Boga.
- Naravno da veruješ. Dario? Dobro, katolik si?
- Nisam, ja sam ateista, vera navode ljude da postaju zveri i…
- Ali tvoji su Hrvati, katolici, to je okej, hrišćani ste, tako si vaspitan.
- Nisam Hrvat, ja sam kosmopolitan.
- ŠTA!? Slušaj, ja jesam Srbin i imam kolekciju VHS-a Šešeljevog rijalitija holandske produkcije, ali nemam ništa protiv Hrvata, opušteno.
- Kosmopolitan sam. Hrvatska je ustaško fašistička tvorevina stvorena na krvlju još fašističkijih srpskih homofobičnih četnika.
- Nisam ovo hteo da radim ali stavi ovu ogrlicu. Tako. Vidi, kad počneš da kenjaš mnogo malo ću te rokam strujom. Okej? Super je i kao pomagalo u seksu hehe
- Seks je precenjen ja zadovoljstvo pronalazim u AAAAA!
- Hehehe samo da proverim kako radi. Šta si ono pričao?
- Zadovoljstvo pronalazim u rušenju sistema.
- Nije to loše, znam, meni se petog oktobra digao kad sam video Džoa kad razgrće ULT-om.
- Doveli ste tad na vlast kapitalizam i proevropske snage koje su razorile zemlju.
- Mislio sam da si protiv fašizma. Upoznat si sa činjenicom da je EU stvorena kao unija Francuske i Nemačke kako bi se sputala svaka ideja nacionalnog socijalizma u Nemačkoj?
- Ja sam gledao klip gde kažu da je EU porobila mnoge zemlje bukagijama kapitalizma.
- Znači ti si u principu samo anti? Ono šta god čuješ ti si protiv?
- Pa ne mi jesmo za socijalizam, komunizam, levicu.
- Znači ti si komunista?
- Ne ja sam antifaAAAAA!
- Hehehe nisi se nadao a? Jebe ova stuja, rekoh ti ja.
- Pogledaj klip videćeš i ti kako je anarhija rešenje za sve naše probleAAAAA!
- Ups, šta si rekao?
- Da pogledaš klip na ju tjubu.
- I šta ima tu da se vidi? Ima neke pičokare kako igraju odbojku na pesku?
- Ne, ima objašnjeno kako je prisustvo interesa nacije put u smrt a politikAAAA!
- Nemoj da pričaš, nisam te ništa pitao. Glup si, znaš? Zaveden, jer si sisa mala neizvučena koja leluja kao prut na jugovini. Ima vas više a? Vi ste snop pruća a? Jaki ste zajedno? Interesanto.
- AlAAAAAAAAAAA!
- Ne upadaj mi u reč. Dizao ti se na drugare u svlačionici pa si odlučio da ih zadiviš kvazi pank fazonom, svojim interesovanjem za politiku i spašavanje sveta od tirana? Znaš da sad njihove kurčine blajvaju antifa kučke koje su sa ukusom jarčevine došle do spoznaje istine da su u zabludi. Ti si antifa kučka, shvataš? Samo lajete i kevćete i kad vam dođe alfa pokunjite se i pobegnete u kućicu. Shvataš da si na kraju lanca ishrane? Shvataš da si štene iz kutije, ne napušteno nego odbeglo iz društva koje sam usvojio i imam nameru da te prevaspitam a za propagadnu neću koristiti video klip nego kukuruzni. Ti si anarhista i ateista a do jutra ćeš moliti Boga da ima zakona za mene. Ali sutra ćeš mi biti zahvalan. Znam. Možda ćeš da jebeš, sklepaćeš kopile, jer ne znaš da ga izvadiš, jer se iskustvo ne stiče iz video klipa. Iskustvo se stiče preko grbine a ti preko svoje nisi puno prevallio, zato počnimo. Šta si ti?
- AntiAAAAA!
- Kako?
- AnAAAAAAAA!
- Ne čujem?!
- AAAAAAAAAA!
- Biće ovo duga noć...

   

Šipka

U navijačkom svetu, popularni žargon za mesto odakle se vodi navijanje. Rezervisana za uticajnije pripadnike grupe, kojima je zadatak da svojom energijom pokrenu masu kako bi pružili što veću i glasniju podršku voljenom klubu. U neku ruku, statusni simbol svake tribine, jer ne može i ne sme svako da se penje na šipku (mada je možda ovo u današnje vreme pomalo diskutabilno).

Pretpostavljam da naziv potiče od činjenice da su nekada tribine sa najvernijim navijačima, dok još uvek nije bilo stolica na njima, bile "prošarane" takozvanim šipkama, gde se penjanjem na iste dobijala mogućnost da budete "iznad mase" i da vas veći deo tribine jasno vidi. Danas to nije šipka u bukvalnom smilu, već predstavlja bilo koju izdignutu platformu na kojoj stoji vođa. Grobari su recimo svojevremeno u tu shvrhu imali čuveno bure na koje se peo još čuveniji Čegi.

- Matori, kako bilo danas na tekmi?
- Ma beži bre, sinak, u pičku materinu... popeli se neki klinci na šipku, glume neko ludilo... jebo ti takvo navijanje kad može svako da ga vodi!

   

Histerija u domaćem filmu

Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta.
Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.

Poruka koju šalje izlgedala bi ovako:
Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.

Snimak zgrade noću. Kiša. Tišina. Trepće neonska reklama i huji vetar. Ulicom prolazi taksi. Ako je Kusturica imao veze sa filmom, na taksiju su dva cigana sa laserskim ručnim topovima i vijetnamskim sindromom.
U suprotnom vozi ga Manda, dok na radiju ide narodnjačka matrica. Devojka ulazi u taksi. Dositejeva 26. Što brže možete. Manda baca hejt na političku scenu i taksi kreće.

Flešbek. Nebojšu Glogovca nešto budi iz sna. Ustaje rušeći flaše oko sebe, pali cigaru i trči na terasu. Neki klinci sviraju gitaru.
- ALO, MAMU VAM JEBEM MALENU! ISPOD OVOG PROZORA STE NAŠLI, MAMU LI VAM, A?! PRVO TITO, PA SLOBA, PA SAD I VI DA NAS JEBETE!
(nastavljaju da sviraju)
- E SAD ĆEŠ DA VIDIŠ SVOG BOGA! DOSTA SMO TRPELI! DOSTA! DOSTAAAAA!
(hvata peglu i frljači je posred Tv-a, obara ormar na krevet, demonstrativno izbacuje stolicu napolje, vadi i repertira pištolj i počnje da puca naslepo. Pogađa jednog klinca , dok se ostali razbeže). Vriska. Cika. Hitna.

Flešbek. Kamera prati klince dok trče. Prolazi ker. Kamera prati kera. Umalo da ga ugazi taksi. Kamera prati taksi. Taksi jureći kroz baru isprska od glave do pete Sergeja Trifunovića, koji se picnuo za dejt.
- Ne mogu više. Ne mogu. Prvo žvaka mesto kusura, a sad ovo. Ne znam šta se dešava. I mleko je poskupelo. Sutra javili grad. Koji je glavni grad Nepala? Koliko je sati? Šta će ona reći kad me vidi ovakvog? Bravo, magarčino, opet si zasro. Nisam. Jesam. Nisam. Ne znam. Ne mogu više. NE MOGU VIŠEEEE!
AAAAAAAAAAA, AGA BAGAGA BAGAGA RAGA! RAAAAA!

Cepa odeću sa sebe i pada na kolena na sred pešačkog. Iza ugla juri hitna, udara ga i kupi.
Prejeban splet okolnosti. Svi su u bolnici. Dečju pesmicu svira onaj što je svirao ispod prozora. Tu je i devojka iz taksija. Nebojšu hapse. Sergej se ludački smeje. Plaču bebe. Umire panda. Kraj.

   

Predizborno anketiranje

Pojava zbog koje mislim da se u Srbiji izbori održavaju svake godine, mada je skoro pa tako. Period kada se niži stranački kadrovi razmile po svojim mestima kao virus zabavištem i krenu da nas maltretiraju glupim pitanjima i truju predizbornim parolama u koje više ne veruje ni konzilijum sastavljen od ekipe lik iz Laze-karta do Banjaluke riba-neko ko je do jaja glup.

Po ceo dan su tu, samo menjaju obeležja i pričaju jednu istu priču sa zamenjenim likovima, zovu telefonom, presreću ljude po ulici i kao najekstremniji oblik dolaze na kućnu adresu. Najgora stvar u celoj priči je što ni oni sami ne znaju u kojoj su stranci a ni ko je sve u njihovom taboru a o statutu i programu stranke da i ne govorim. Mnogi tvrde da nasilje nije rešenje ali kod mene Jehovini svedoci više ne dolaze.

Ljilja: Milorade, neko zvoni!
Milovan: Zabole me, da je neko moj već bi ušao.
Ljilja: Pa otvori, molim te, ruke su mi od testa!
Milovan(u brk): Eee da nije testo za pitu sad bih ti ja rekao... (otvara vrata) Ajde, ulazi, jesi kod onog mog konja došao? Samo igrice igrate, jel jebete vi nešto?
Stranački kadar: Khm, izvinite gospodine...Stamenković, jel da?
Milovan: Ne, Stamenković je sprat ispod...jeste vi iz banke?
S.K: Neee gospodine, ja sam Vaš komšija, tu živim blizu Vas nema ni 14km...
Milovan: Aha, onda jesam hehe, jebiga dosadni ljudi ti bankari lepo kažem imaću pare a oni kad pa kad pa kad...pusti to, ajde ulazi i kaži šta ti trebam?
S.K: Hvala, vrlo ljubazno od Vas. Ovako, ja sam iz DŽDŽDž stranke i za početak da vam dam pamflet, blokče, hemijsku i upaljač.
Milovan: Hvala, baci tamo na gomilu pored papuča. Ček, ček, daj mi upaljač ovamo.
S.K: Gospodine Stamenkoviću, dali biste Vi glasali za našu stranku?
Milovan: A dal bi ti jebo moju Ljiljanu?
S.K: Izvinite?!
Milovan: Šta se izvinjavaš, nisi je jebo stvarno. A i da jesi kurac bi ti to izvinjenje pomoglo ho ho ho...poenta je, mićo, da ti moju Ljilju nisi video pa ne znaš ni dal bi je jebo, kad bi smeo naravno. E, tako i ja ne znam ništa o tvojoj stranci, kakav vam je plan i program?
S.K: Ahaaaa, hahahaha, baš ste duhoviti Gospodine, a šala nikad nije na odmet! Pa vidite, bla bla penzije, bla bla putevi truć truć socijalna politika nja nja EU bla bla obrazovanje truć truć radna mesta........
Milovan: Dobro bre, sinovac, izlizala ti se ta pesma, mogao si i na ripit da je staviš. Kaži mi kakav odnos tvoja stranka ima prema subvencijama za poljoprivredu i kakav bio bio odnos tih subvencija za brdsku i ravničarsku poljoprivredu? A interesuje me i šta mislite o odnosu cene krompira i čipsa, uticaju vremenskih prilika na centre za reciklažu hartije i poslednje ali ne i najmanje bitno-šta mislite o legalizaciji prostitucije?
S.K: Pa...ovako Gospodine...ja mislim da su to kompleksna pitanja...
Milovan: Šta me briga šta ti misliš, šta stranka misli o tome?
S.K: Pa ne bih znao gospodine ali sam siguran da imaju spremna najbolja rešenja i kadrove.
Milovan: Znači da vam dam glas na osnovu parčeta sjajnog papirića, upaljača i hemijske? Napusti objekat i zatvori vrata dupetom.
S.K: A, Gospodine, moooolim vaaas...?
Milovan: Sam si tražio. Ljiljana!!! Ovaj kaže da kupuješ kore za pitu!

   

Srpski megaloman

Čovek koji je davno video da je umerenost go kurac, i da su to sve izmislile neoliberalne LDP seronje sa ciljem da nas omekomude. Radi i misli samo na veliko i gadi se onih što sve mere i pažljivo odsecaju.

-Kupuje akumulator za Golfa-
-Gospodine po ovom katalogu za vaš auto ide ovaj od 55 ampera...
-Ti će mi kažeš... Od sto ampera mi daj!
-Ali nema potrebe, i skuplji je...
-E moj ti, pa taj kad bude crko na 10% kapaciteta ima da vergla i pali, a kad je nov sa njim pređem 10 km na struju. Prethodni mi je trajao deset godina, nego ga sjebaše na mangalo kad su pekli prase pa eksplodirao... AKUMULATOR nikad nije preveliki.

-U lovu-
-(Pucanj ravan NATO bombardovanju Lađevaca, ptice u krugu od 100m padaju mrtve, kerovi beže u rupe kod lisica, a gost iz Italije se userava u gaće)...
-Hehe, ti si mislio čiči da pobegneš!
-Pa jebeš mi sve ako si ti normalan, ko još gađa zeca sa 10/89 , samo uši su ostale od njega!?! Koji kurac vučeš taj top?!
-AKUMULATOR I PUŠKA nikad nisu preveliki...

-Ženidba-
-Slušaj, znam da si kreten, ali razmisli još jednom, ova Rajka ima bre preko 100 kila, mislim i da je jača od tebe, a ona Jasminka se još nije skroz oladila...
-Rajka ima jednu sisu kao dve tvoje glave, a Jasminka je daščara.
-Pa to ti i kažem, prevelike su, ne može ni da ide normalno...
-AKUMULATOR, PUŠKA i SISE nikad nisu preveliki...
-Ti si bre megaloman...
-A ti si pičkica...

   

Štemajz

Tetovaža, ali ona zelena, vojnička ili zatvorska. Radi se običnom iglom i najjeftinijim tušem. Specifične su po tačkastom načinu crtanja, crteži su nepravilni, a obavezno su tu i neki datum ili ime.
Inače, štemovanje je obijanje i bušenje zidova zarad postavljanja neke instalacije. Krvav posao, koji obično rade fizikalci ili majstori pripravnici.

-Maćoreei! Divi što sam radio tet! (zadiže majicu) Do jaja, a?
-Ne shvatam...
-Š'a ne svataš?
-Što bi neko tetovirao Jetija na levoj sisi?
-Idijote, to je Čiča!
-Auuu, kakav štemajz!

   

Grobljanske priče

Mermer i granit ne mogu da slušaju, ne mogu da ispredaju naraciju. Kao ni drveni krst, koji će pobosti povrh svih nas kad za to kucne čas.

Ali oni svedoče, tiho i stabilno, kroz decenije...Kad bi klupe, betonske vaze za cveće, umorni četinari ili oronula kapela, mogli da govore... Sigurno bi ispričali najzanimljivije, ali i najtužnije priče o kojima groblja svedoče...

Blatnjavim, uzanim putićem, približavala se starica kose povijene u maramu. Uvlačila se u svoj ištrikani džemper, kako bi izdržala nalete hladnog vetra koji joj naročito iritira kostobolju. Iz svog cegera okačenog o reumatičnu i drhvtavu ruku, izvadila je počasti. Kolače, sok, čokoladu... Ali ne i kafu, jer on nije voleo kafu...

Već trideset godina ona, gotovo svakodnevno, dolazi na ovo mesto. U ovaj hram uspomena, stecište svih njenih briga i noćnih mora. Seda na klupicu pored groba zalivenog u meremer i posmatra sliku svog sina jedinca koja leži na već iskrzanom, požutelom spomeniku. Zatim posmatra polomljeni, osušeni krst na grobu svog muža, grobu zaraslom u korov. Ništa nije učinila kako bi mesto njegovog večnog počinka učinila pristojnim, uglednim. Jer on je kriv, zar ne?! On i njegova rakija! Glavni razlog zbog kojeg je, od njihovog dvadesetogodišnjeg sina, mlade uzdanice, ostala samo moždina, krv i drob razlivena po šinama na koje se bacio.

Steže pesnice, pušta suzu niz lice, i još jednom setno zagleda nasmejanu sliku. Zatim odlazi istim blatnjavim putićem kojim je i došla, kroz groblje čije priče niko neće moći da ispriča…

   

Đusla

Izraz za krupniju, gabaritnu osobu, koji potiče iz Vojvodine, ali je danas skoro potpuno zaboravljen. To je onaj tip pripadnica lepšeg pola koje mogu volu rep da iščupaju. Da su rođene negde u Šumadiji, rekli bi za njih da su se kalile cepajući bukve, al' pošto je izraz poreklom iz Voše, prikladnije bi bilo reći da su ručkale slovački kulen i... pa još neke fizičke poslove karakteristiične za Sever Srbije (ne mogu da se setim nijedne). Ovakvu ženu bi svaki domaćin poželeo, pošto zna sve, i da zamesi pogaču, i da pomuze kravu, da uredi kokošku, ma sve.

A: U gari, vid' onu đuslu preko puta!
B: Uh, uh alaj bi mi dobrodošla jedna onakva na salašu! Pogle' je, može sama organizovati borbe gusana.
A: Ma pravo veliš, bili biste najjači u šoru!

   

Je l' se to čestita

Priroda je odredila da muškarci od datuma pamte jedino Mijatovićevu prečku i Bari devedes'prve. To je to.
Nismo mi žene, pa da pamtimo kad nam je prvi put u braku nestala voda, kada nismo platili prvi račun za struju ili kada nam je kučetu rođendan...
Ovom frazom bi mogao da upotpuniš događaj, jer kad si već zaboravio, dodaj i ovo ili kupi poklon za samog sebe, nek' zna ko ore traktorom, a ko trči po vodu.

-Ljubaviiii, ksss, ksss, ljubavi... jesi li budan?
-Naravno, obožavam nedeljom u pola šes' da budem budan... si normalna ti? Šta mi šištiš pored uveta, k'o da spavam sa šarkom, daleko bilo...
-Znaš šta se desilo pre tačno osam godina u ovo vreme, na današnji dan?!
-Ne, je l' treba da čestitam?
-Zaboravio si?!
-Ne! Ali, znam šta će se desiti na današnji dan ako momentalno ne legneš da spavaš... ovoga mi krsta...

   

Kosovka devojka

Lekar na betonligaškim utakmicama koji od medicinske opreme ima samo flašu vode kojom leči sve, od žeđi, pa do trostrukog otvorenog preloma cevanice.

   

Zamalo da ubijem dedu

Deda vs šumeća tableta vitamina C

Ja:Gde si deda,jesi li dobro,nešto si mi ubledeo,šta ti je?
Deda:Nešto me "šaši" u grlo,i malo sam malakso.
Ja:Pa idi uzmi jednu šumeću sa stola,bice ti bolje(inače u našoj kuci šumeca je lek za sve,čista hemija,al kao zdravo je).

Deda odlazi sa čašom vode u pravcu dnevne sobe,posle par sekundi
čujem krkljanje.......
Ulazim u dnevnu sobu i imam šta i da vidim:
Deda je strpao šumeću u usta umire od kašlja,naliva vodom tabletu
koja mu je u ustima,od kašlja mu ispada levo plućno krilo na pod,ali on
ne odustaje,zapenio kao da ima besnilo!
Par sekundi se čuje:ŠŠŠŠŠššššššššššŠŠŠŠŠŠŠššššššš
Lupa nogom o pod,i pokazuje mi da ga udarim po ledjima,ali i dalje ne odustaje,agonija traje još par sekundi,dok se tableta nije otopila na veličinu koju on može da proguta.

Napokon guta tabletu,i zakrvavljenih očiju izgovara:
"JEBLA MAJKU KO DA JE ZA KONJA"

   

Edipovača

Rakija koja jebe kevu.

   

Idem iz treće

Nekada davno, u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu privreda je bila toliko jaka da se radilo u tri smene. Večita obnova zemlje, socijalna politika kao u današnjoj Jagodini, vodilo se računa da svi moraju negde da rade. Makar to bilo i kao čuvar plaže u zimskom periodu pa još i u noćnoj smeni.

Većina zaposlenih je zaista i radila u nekoj od proizvodnih delatnosti, šila, kopala rudu i rmbala od deset uveče do šest ujutro. Jebiga, rudarima je ionako mrak i svejedno koje je doba dana. Važno da se radi, da zemlja prosperira. A onda, u pola sedam ujutro, umorni radnik na putu do kuće, svrati u kafanče da popije jutarnju kafu jer mu je žena već otišla u prvu smenu pa da ne pije sam.

Danas, to je pojam za alkosa ili nezaposleno lice kojim se pravda rano ustajanje ili kasno leganje.

- Izvolite?
- Pivo, hladno ako ima, nije bitno koje...
- Otkud pivo u sedam ujutro, da nije malo rano?
- Idem iz treće, meni je već smrklo...

   

Drka levom rukom

Naopak u pičku materinu. Kraj gradacije naopakosti i kontriranja nekim opšteprihvaćenim normama. Tera kontru kada god može jer tako je u mogućnosti. Kada ljudi beže od pljuska on stoji na kiši i gleda zvezde. Kombinuje košulju i er maks patike. Tvrdi da Ksendža nije bila dobra riba a da je Severina fina umetnica i dobrodušna žena.

Svako zna barem jednog takvog. To je onaj koji žicka za batine svakom svojom izjavom. Kurac izjavom, samom pojavom! Evo sada sam od samog pomena dobio želju da prebijem jednog takvog kojeg poznajem. Krampom po glavi stanovnika.

Elem, ovaj tip osobe bez pardona tvrdi da Hrvatska ima najjaču reprezentaciju u Evropi, da je Krneta pouzdan a Šćepović ima golgeterski instinkt. Nebitno je koliko je glupo to što priča, bitno da je kontra i da što više mrcvari muda svima sa kojima razgovara. Pliva uzvodno.

Grupa od pešes ljudi seda za astal u ugostiteljskom objektu:

Konobar(kelner, mali, izvini): Izvolite?
Gost 1: Daj nam litar-litar puta dva!
Gost 2: Nemoj bre puta 2, daj dva vina i jednu kiselu nećemo letnji da pijemo valjda!
Gost 3: E, jel "smederevka Tikveš"?!
Gost 4: Ja ću pivo. Točeno.
Gost 5 gostu 4: Pa dobro lebac mu jebem, zašto drkaš levom rukom?!
Gost 4: Hoću pivo, šta je problem?
Gost 1: Daj mu pivo, poslednje mu bilo! Znači, dve litre "smederevke", jedan "knjaz" u staklu i jedno usrano, popišano, mrtvo, točeno pivo.
Konobar: Odma dođe.
Gost 2: E, izvini, aj i muziku usput reguliši, pusti radio "Moravu" npr.
Gost 3: Ma jok, daj radio "Raka Ešinger"
Gost 4: Imaš neki disk od "Dubioze"?
svi u glas sa sve konobarom gostu 4: Napusti saranu! Mrši kući pa tamo drkaj levom rukom jebo te onaj što te nasadio tako kontra drkošu jedan!

   

Ciganska pljeskavica

Pljeskavica sa komplet svim prilozima koje prodavac nudi. Izreka "Što je džabe i bogu je drago" je jedno od životnih načela Roma, tako da, ako su već prilozi besplatni, red je da se sve uzme.

Naravno, postoje dva načina stavljanja priloga: Onaj gde ti prodavačica sama stavi, a ti pričaš i onaj gde ti samo da pljeskavicu u lepinji pa ti stavi šta hoćeš (i kol'ko 'oćeš). Kako Ganci ne kupuju pljeske svaki dan, red je i da se pojede što više. Reč "dijareja" ne postoji u rečniku prodavaca čarapa na lokalnom buvljaku, pa zato nije nikakav problem da se pomešaju ruska i urnebes, majonez i pavlaka, vegeta i so.

*Napomena: Autor definicije GARANTUJE za autentičnost primera i napominje čitaocima da ako vide sličnu pljeskavicu u stvarnosti, okrenu lice na drugu stranu. Duže gledanje ovog uništavanja pljeskavice može da izazove trajne posledice kao što su averzija prema mesu u lepinji.

-Šta ćete od priloga?
-Jel se plaća to?
-Ne.
-Dobro. Luka, krastavice, paradajz, kupus, kepač, majonez... Šta je ovo?
-Pileća salata.
-I to stavi. Unrebes, ruska, palvaka, semf, ljutu papriku, aleva, ljutenica, praziluka, ovo belo i ovo zeleno.
-Samo to?
-Stavi malo so i vegetu.

   

Ufrkeštiti

Prečanska reč. Može da znači "upropastiti", "uništiti", a može i značiti "loše odraditi", zavisno od konteksta.

(1918, Ruma)
Branko: I konačno smo u Srbiji. Da popijemo? (vadi čuturicu iz džepa uniforme, odšrafljuje poklopac)
Mitar: Vrati to odakle si izvadio, ne pij iz toga.
Branko: Što?
Mitar: Uskoro će sve ovo za šta smo ginuli da se sruši.
Branko: Šta pričaš to, Mitre, idi u očin bre!
Mitar: Kažem- deca će ti poginuti od mađarske ruke kada nas Švabe opet napadnu. Pre će svi izginuti nego nam oprostiti ovo.
Branko: Ma kakve Švabe bre, šta pričaš, jezika nemao, pao kajzer, pao Mađar, Srbija smo sada bre! (pljune triput prema Mitru) Pu baksuze!
Mitar: Živ bio pa video. Srbi uvek prvo naprave državu pa je ufrkešte, džaba se nadaš. (pali cigaru) Idem kući, živ bio.
Branko: Crko dabogda, baksuze (pljune za njim, pogleda ga prezrivo, okrene se i zaputi prema svom zaseoku) Vala šta ti je naš čovek, pobedi i već gleda kad će da propadne. (vadi čuturu, ispija)
(1945, Sremska Mitrovica)
(Branko, star i nemoćan, sedi na obali Save, gledajući u nju. Pored njega dolazi Mitar, podboči se na štaku, upali cigaru, pogleda u Branka, pa u pravcu Brankovog pogleda)
Mitar: Vidiš što ti rekoh, Branko? Srbin će vazda da ufrkešti sve što napravi. Vidiš li da su se vratili bili i Mađar i Švabo? (zastane u govoru, okrene se prema Branku spuštenim tonom nastavi) A i čujem da su onog tvog Petra... u Dunav pod led... (usna mu zadrhti, pogleda u Savu) Da, ufrkešti to Srbin sve. (Branko ga pogleda) Da, znam Branko, znam da su ti jezik... Nisi trebao govoriti, nema ponosa u ratu... (pruži cigaru Branku; Branko uzme i pripali) I mog su... isto pod led u Dunav. A završio je gimnaziju, hteo je da ide u Pariz, da nauči da vaja, da bude poznat, da ceo dunjaluk o njemu priča. Al' eto, nebo se smeje čoveku (pogleda u nebo). A izgleda i kiša će. (Branko baci cigaru i ustane) Gde ćeš, Branko? (Branko pokaže prstom u oblak i nasmeši se, krene u Savu i uđe; Mitar ga prati pogledom sve dok Brankovo teme nestane ispod vode, izvuče novu cigaru i zapali) Da, sve ufrkešti.

   

Dvadeset ćevapa iz studentskih dana

Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!

Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.

Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.

Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.

Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.

Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.

Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.

Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.

I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.

Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...

Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...

   

Autoportret

Način na koji se papučar vraća kući svojoj besnoj ženi.

-DA SI SE NACRTO KUĆI ODMA !
-Važi srećice, cmok.

#595
+5294
73
definicija