- G
Ево вам одломка из моје још увек не објављене књиге - ``Прогон копиланских речи из језика Срба``:
- Свака реч у нашем језику која није наша, већ туђа, јесте ``лингивистичко копиле``. Или усвојенче. Копиле је ако поред наше речи узимамо страну реч и тиме раскућујемо своју језичку кућу. Ако ми пак, немамо реч за неки појам или појаву, онда такву туђу реч називамо ``усвојенче``.
Како препознати копиланске речи? Једноставно - углавном су то турцизми, које нема потребе користити. То су све оне речи које се завршавају на ``лук``, ``лија``, и ``џук``. Скоро све речи које садрже слово ``џ`` у свом ``телу`` нису наше и треба их Ч-етнички избацити из језика.
Алауџа је једна од тих речи. Но, да не би дошли у позицију као наша покатоличена браћа бивши Срби у великој НДХазији данас, да имамо пресмешан и смјехотресан ``језик``, ваља пажљиво разликовати копиланске речи од усвојенчади. У том смислу, много ми је драга турска реч, арапског порекла (дакле турско усвојенче) - џукела. То није пас, већ човек специфичних карактеристика. Е, шта сам хтео да кажем није ни важно, ко може схватиће, ко не - нек оде на пиво. ;) - b
Kaze se salauk, a ne alaudza. Barem u mom kraju.
- i
Aktuelno plus sleng.. Šta fali?
- АК
Ja puc'o iz kragujevačke verzije. +

Ау, брате, па овде је почело описивање мене у дефиницијама. Једно две-три дефиниције као да описују мене (у негативном контексту). Али наравно нисам ја изгубљен случај (понашање као у дефиницији) већ су ови други уствари НЕНАЂЕНИ СЛУЧАЈЕВИ. Мада, додуше, не правим толико проблема другима, колико себи.
