Jezik koji ima triput više deminutiva nego normalnih imenica.
Stanom čestite češke porodice odjekuje gromoglasan prdež. Majka iz kuhinje pita:
- Kto to je pustil prdečko?
- Mamičko, to je tatička pustil prdečko!
- Tomaško, jedj govnječka! Za co moraš bić tužibabičko?
Ovi popularni sajtovi za regularnu i aukcijsku kupoprodaju stecište su najrazličitijih individua. Ponuda je raznolika, a prodavci se mogu svrstati u nekoliko kategorija.
1. Šverceri/prodavci robe koja je ispala iz kamiona - Oni rade na veliko. U ponudi imaju dvadeset Plejstejšn 3 konzola, kutiju Bitz slušalica, dva sanduka Er Maksova... Sve što vole mladi. Njihovi artikli odlaze daleko ispod cene koju biste platili u prodavnici i njih živo zabole za to. Oni imaju profit. Uglavnom nisu upoznati sa karakteristikama ponuđenog proizvoda.
2. Svaštari - Srešćete ih u kategoriji razno. Oni su internet ekvivalent prodavaca sa buvljaka. Voljni su da prodaju sve - od najvoljenije zbirke pesama do gumica za tegle. Prvenstveno za cilj imaju da se otarase datog predmeta, pa se vode devizom ''što da ne uzmem i neke pare''. Cenovnik njihove ponude je u rangu od jednog dinara (preovlađuju) do dvadeset hiljada (za bicikle i slično).
3. Kolekcionari precenjivači - Prisutni su u svim kategorijama, a zajedničko im je što su nerealni pri određivanju cena za svoje proizvode. Ubeđeni su da svi dele njihovu fascinaciju polovnim traktorima, ili pak špilovima karata. Cene su basnoslovne, a vreme od postavljanja ponude se meri godinama.
4. Regularni prodavci jednog tipa artikala - Fini ljudi, najlakši za poslovanje. Poseduju npr. obimno nasledstvo od pokojnog dede u vidu knjiga o Prvom svetskom ratu i radi su da ih se otarase. Ponudiće objektivnu cenu, okačiće prave fotografije i to je to. Neretko pristaju i na korigovanje tražene sume.
5. Jednokratni prodavci - Naiđu jednom, prodaju nepotrebno sranje, i više se ne uloguju.
1. Prodajem Ejpl Iped, crni, nov, kutija, full oprema, garancija, cena 200e, mogućnost ličnog preuzimanja u okolini Batočine.
2. Drvena čuturica, finog izgleda, domaća izrada. Uz nju dobijate roze salvetu i pakovanje Stars žvaka na poklon. Cena 500 dinara. Šaljem poštom.
3. Samolepiva sličica Geri Lineker za album Meksiko '86, savršeno stanje. Cena 12000 dinara. Lično preuzimanje NS, slanje post ekspresom.
4. Knjiga ''Hazarski rečnik'', stanje 4-, cena 220 dinara. Organizovan prevoz na teritoriji Beograda.
5. Neki vojnički prsluk. Recimo iz Drugog svetskog rata. 2000 dinara. Ili po dogovoru. Slanje post ekspresom ili lično preuzimanje.
Lik koji je klasična džidžalica, može se reći solidan košarkaš i polu šmeker. Jebemu mater, ode u jebeni NBA, i smuva fazon, najjaču pičku na planeti i pritom zaradi šou para. U nekom pravednom univerzumu cirko bi sa Koromanom i Sašom Ilićem na Fristajleru, igro za Hemofarm i imo ribu devedeseto.
Negde na ruletu..
-Sve na dvaes' tri.
-Brate ti si lud, do prvog nemamo dinara ako ovo puknemo..
-Opaaaa!
- Koji si Jarić, NEVERA!
Taličan je onaj ko na livadi punoj deteline sa četiri lista pronađe Aladinovu čarobnu lampu iz koje izvadi akvarijum sa zlatnom ribicom koja u njemu glođe potkovicu!
1. strofa:
Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa:
a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete...
b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren:
Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa:
Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Bog stvori Zemlju, stvori i narode razne a među njima naravno i Srbe. I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu veoma specifičnu osobinu, neka to bude kurčenje, a da stvar učinim zanimljivijom neka to bude kurčenje bez ikakvog osnova. I još reče Bog: Idite sada Srbi i kurčite se po Zemlji dok je sveta i veka, i dok neka sila ne popizdi pa vas satre do poslednjeg.
I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji dok konačno u 7. veku ne dođoše na Balkan. Jedan Srbin reče: Čini mi se da je ovaj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za kurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas. Čak šta više, reče glavni Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše kurčenje došlo do izražaja.
I kurčismo se tako vekovima dok ne dođoše Turci. Kad dođoše oni vele: Aman Srbistanci daj samo da prođemo tuda pa da pljačkamo bogatu zapadnu jevropu. Srbi odgovoriše: Kurac da prođete. Satreše nas. Posle pet vekova izbi buna. Turci vele: evo vam primirje, Srbi vele: Evo vama kurac.
Prođoše ondak ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata. Austrougarska reče: Aman Srbi deset puta smo veći od vas, predajte se. Odgovor je glasio: Predamo se kurac bre! Satreše nas.
Dođe i Drugi svetski rat. Vlada potpisala pakt. Narod viče: Kurac pakt. Nemačka kaže: Dobićete po pički. Srbija kaže: Dobićete vi kurac, i to tvrd za mnogo godina. Satreše nas.
Ameri rekoše: Dajte bazu na Kosovu. Srbin reče: Damo vam kurac na Kosovu i to u paketu sa još dva kurca da se zasladite. Satreše nas.
Nato viče: Uđite u naš pakt da vas ne bi razmoždili. Mi vičemo: Uđemo kurac u vaš kurčevi pakt, nabijemo vas sve na kurac, i usput popušite nam kurac. Epilog se da naslutiti...
A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:
Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.
Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.
A zemaljski dani teku...
Ako ste mislili da su favele Rio de Žaneira zajeban kraj, gadno ste pogrešili. Postoji mesto gde te ljubazne bakice (malo uštogljene, ali ljubazne), baštovani i posmatrači ptica vrebaju sa instinktom velosiraptora. Lokalni sakupljač markica barata otrovima tako dobro da bi skenjao Raspućina iz prve, a predsednik seoskog šekspirovskog udruženja ima kolekciju ljudskih lobanja u podrumu koje polira delovima odranih ljudskih koža. I svi piju čaj u isto vreme, skotovi bolesni.
U najnovijoj studiji nekog nemačkog instituta, od deset najopasnijih mesta na svetu, prva tri su sela u Jorkširu. Četvrto je seoce u Notingemšajru, peto i šesto su u neposrednoj blizini Oksforda, tek sedmo zauzima Rio, osmo i deveto sela u Stafordšajru, deseto Bangkok.
Grupa veoma zajebanih metalaca, masne, duge kose, k'o od brega odvaljeni, proseka visine i težine 1,90m sa 100kg. Ne dao vam Iluvatar da skontaju da ste neprijatelji, čitaj narodjaci, fenseri, hip-hoperi i ostalo.
Brane: E, kako bilo sinoć na Vajt Senzejšnu?
Cane: Ćuti, ne pitaj! Jedva živi stigosmo. Naletesmo usput na neku grupu Uruk-haia, valjda su krenuli u onaj njihov Izengard od SKC-a da slušaju onu njihovu nečastivu dreku. Kad su nas videli, onako sve u belom, već sam video kako žele da nas našminkaju u plavo.
Brane: I? Šta je bilo?
Cane: Šta-šta?
Brane: Pa šta je bilo?
Cane: Pa šta misliš šta je bilo? Bež'te noge, posraću vas, trčali smo toliko brzo da bi nam Husein Bolt pozavideo dok nam je horda bila za petama i glasno urlala. Sreća pa su oni bili pod punom ratnom opremom, kožne jakne, deset kila gvoždja na njima i martine, inače bi nas stigli. Da znaš da mi nije bilo svejedno.
Brane: HahahaHahahahaHahaha....
Cane: More, šta je bre smešno pička ti materina?
Brane: Ma zamišljam tebe kao Gandalfa Belog kako bežiš od šačice orkova. Keso!
Cane: Ha-Ha, šupičkumaterinu! A ti si mi kao neki Boromir pa bi sam ostao da se biješ sa njima?
Brane: xD
1. "Bukvar"
Program: Učenje reči koje označavaju sve pojmove koji slušaoca okružuju, kao i najčešćih radnji.
Rezultat: Polaznik kursa može na srpskom da se snađe na ulici, koristeći se nazivom neophodnih pojmova, infinitivom glalola i, neizbežnom pantomimom.
Primer: "Konobar, pivo!"- sa pogrešnim akcentom, prstima se sugeriše broj naručenih pića, kao i iznos napojnice.
2. "Čitanka"
Program: Polaznik kursa počinje da se opismenjuje, kroz latinicu. Uče se prezent i imperativ.
Rezultat: Pantomima, kao element komunikacije, postepeno izlazi iz upotrebe. Polaznik kursa je u stanju da čita najosnovnije informacije (npr. račune)
Primer: "Konobar, ti donela mi (nama) šest piva po 70 dinari na ova sto!".
3. "Čika Jova Zmaj"
Program: Počinje se i sa učenjem ćirilice. Uče se i padeži nominativ, instrumental i vokativ. Uče se i glagolski oblici: prezent i futur.
Rezultat: Polaznikovo još bolje snalaženje na srpskom govornom području.
Primer: "Konobar, ti ćeš nam donela nam 4 "Jelen" piva sa ovim stolom" (instrumental menja akuzativ, koji još nije učen)
4. "Vuk Karadžić"
Program: raščišćavanje poslednjih nedoumica oko upotrebe oba pisma. Uče se genitiv, dativ, akuzativ i lokativ, kao i perfekat i aorist.
Rezultat: Polaznik kursa se sasvim dobro snalazi u Srbiji, iako mu neke stvari nisu sasvim jasne, što je posledica činjenice da je došao iz druge zemlje.
Primer: "Konobar, donesi...te nam 4... "Jelen" piva, za ovaj sto. Molimo vas, bićete brzi!"
NAKON OVOG NIVOA, POLAZNICI IMAJU MOGUĆNOST DA POLOŽE ISPIT ZA RADNU DOZVOLU U SRBIJI. KURS SE MOŽE I NASTAVITI.
5. "Ivo Andrić"
Program: Uče se i imperfekt, futur dva, kao i instrumental. Upoznavanje sa srpskom književnošću i kulturom.
Rezultat: Polaznik kursa počinje da razume srpski mentalitet i običaje.
Primer: "Konobar, budi brz, donesi nam četiri "Jelenka" za ovaj sto, nećemo do sutra da te čekamo!"
6. "Bora Stanković"- poznat i kao Istočnosrpski bermudski trougao Niš-Pirot-Vranje
Program: Nastavlja se sa upoznavanjem srpske kulture. Uče se glasovne promene, stilske figure, počinje se sa upoznavanjem različitih dijalekata kroz tzv. "nepostojane padeže". Na kraju, uči se i perfekat u futuru.
Rezultat: Polazniku kursa je sada savršeno jasno gde je dospeo.
Primer: "Konobar, suprasna svinjo debela, donesi nam 4 piva s rozi za astal vamo. Ako ne požuriš, prebio sam te kad te stignem!"
7. Psovački
Program: Raščišćavanje preostalih nedoumica u srpskom jeziku. Polaznici se tretiraju kao da imaju nameru da studiraju Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu
Rezultat: Polaznik kursa je posrbljen
Primer: "Konobar, suprasna svinjo najobičnija, donesi nam više ta 4 piva s rozi za ovaj astal, a ako ne požuriš jebo sam te masnom kurčinom u tu debelu bulju kad te stignem! Šta nabijaš toj ribi nos u sise, gledaj porniće pa ga drkaj noćas!"
Kada priroda odredi da se neko rodi kao kreten, najbolje je da tako i ostane. Svaki pokušaj da od neotesanog tipa napravite emancipovano biće, biće bezuspešan jer će ličiti na vuka u medveđoj koži-znači ni na šta.
Materijal od koga je isti napravljen bio je škart, a od toga se pravi samo pašteta jer je bilo šteta da se baci.
To je tip osobe za koju uvek pomislite "Bolje da ti je ćale svršio u žbunje nego što je tebe napravio", ali napravio ga je i tu se više ništa ne može.
Odgonetka na pitanje: zašto smo ovoliko sje%ani u Srbiji.
E pa, bato, imperija uzvraća udarac! Koja imperija? Turska naravno.
Nisu nam zaboravili kao ni Nemci, što smo im pomrsili konce više puta u istoriji. Svaki dan lageruju velike količine ultra-šit serija koje zadebiluju već zaglupljene Srbe, a u BiH čak prikazuju hard-kor ultra-šit serije u kojima se pojavljuju i kalašnjikovi i ostali uzgajivači koza, maka i svetskih pilota. Kompletna muzička TURKOfolk scena od 90-te pa na ovamo je udarac od koga se teže oporavljamo nego Japan od Hirošime i Nagasakija. Ukrajinci misle da je Černobil katastrofa, samo zato što nisu videli kako nama Imperija uzvraća udarac.
Sandokan (predsednik Imperije) zvani Kara Vejder, širi ruke i bori se za zakonito nasleđe na Balkanu. I kada malo bolje razmisliš... dovešće nam trbušne plesačice, uvesti poligamiju, dozvoliti i grupne odnose, neće nas terati da se brijemo, a ni kupamo. Pri tome će nam vratiti porez na imperijalno doba (10% u odnosu na sadašnjih ``srpskih`` 18% PDV-a će nam dići standard za 8%!!!)... Možda i ne treba da teramo Skajvokera da se trpa sa njima, već da pošaljemo Tadića da im se izvini i da napravimo Uniju ili Konfederaciju?!?
Turčin - Luče, ja sam ti tatko!
Srbodžedaj: - Ako si, će te koljem!!!
