Prijava
   

Profesor Voland

Čudni privlačni komšija četrdesetih godina, večito u crnom, ćutljiv i zamišljen. Spoznao je svu mudrost ovoga sveta i sada se drži po strani. Intelektualac, filozof i pisac.

Živi sam, sa velikim crnim mačkom i retko izlazi iz stana ili komunicira sa ljudima, osim da razmeni pokoju ironičnu opasku i da kupi hranu za mačke. Susedi zaziru od njega i njegove izolovanosti, a sujeverne babe mu pripisuju bavljenje crnom magijom i krste se kad prođe, nakon što mu se sladunjavo jave.

I deca misle da je veštac; često mu gađaju prozore staklom ili čikaju jedno drugo da mu zvone na vrata. Iz njegovog stana dopiru zvuci hevi-metal balada i Bahovih mračnih kompozicija.

Jedina osoba sa kojom ga viđaju je njegov suvonjavi najbolji prijatelj sa kariranim kačketom na glavi. Zato nagađači puni predrasuda misle da je profesor Voland peder i da se zbog homoseksualnih sklonosti još nije oženio.

Stan profesora Volanda je mračan. On danju spava, dnevne more mu pritišću grudi, a noću sedi za stolom i neuspelo piše, zagledan u mesec i u bele rade na stolu, dok pije margarita koktel. Ujutro, ovaj nekadašnji majstor cepa stranice i baca ih u smeće, nezadovoljan.

Sa profesorom Volandom može se doživeti strasna avantura jer je izvanredan ljubavnik. Ali, ako on devojku dublje zaintrigira, izgubljena je.

Jer srce profesora Volanda večno pripada njegovoj srednjoškolskoj ljubavi koja se udala za imućnog debeljka i rodila mu prelepu dečicu. I nikakve čarolije, čini i kletve koje nemoćno mrmlja ranom zorom neće to izmeniti.

Jednog dana, ta usamljena duša će napustiti ovaj svet koji mu je postao tesan, ruku pod ruku sa najboljim prijateljem, a oko nogu će im se motati veliki crni mačak, i uzdići se ka mesecu i zvezdama... Ka nekoj drugoj galaksiji gde se možda počinje iznova.

   

Arafatka

Dezen kafanske mušeme.

Idem isključivo u kafane koje imaju arafatku preko stola.

   

Marko Kraljević

Jedini muškarac koji je dobio ciklus.

   

Grupa TNT

Družina iz Cvijećare na 6. aveniji, kojom rukovodi metuzalem u kolicima poznat samo kao Broj Jedan, udarnu pesnicu joj čine dobroćudni Alan Ford i nadrkani Bob Rock, za logistiku su zaduženi Sir Oliver i Grunf, a za back office debeli Šef i usahli Jeremija. Svoj kultni status – a Alan Ford je zaista kult i mogu da mi se napasu čmarne travuljine PR punoglavci što lepe ovaj pridev na sve živo od jebenih Guano Ejpsa u Areni do nikad-jebene Trejsi Ševalije na sajmu knjiga – čitav strip ima da zahvali pre svega masonski prefrigano osmišljenim glavnim likovima koji savršeno otelotvoravaju nacionalne stereotipe. Ko najubervic svih vremena.

Alan Ford – naslovni lik, jer je najveća komercijala. Jedini pravi Amer u družini: lep koliko je glup, misli da ima dobre namere i služi da zasere stvar.

Bob Rock – Škot. Nizak, iskompleksiran, večito nadrkan, barjaktar za sve ugnjetane sveta i ogledalo u kome mogu da vide tačno zašto su zaslužili da budu ugnjetani. Najpopularniji lik, makar u našem parčetu prćije.

Sir Oliver Oliver – Englez. Nikad mu ne veruj, jer uvek traži kako da te zajebe i zaradi za sebe. Posebno ceni umjetnine, koje je mažnjavao po čitavoj kugli zemaljskoj. Scene u kojima guzi Boba Rocka su u jugoslovenskom izdanju bile cenzurisane od strane Vrhovnog komiteta KPJ.

Šef, Gervasius Twinkleminkleson – Čeh, dakle Sloven, dakle debeo, lenj i u večnom iščekivanju da legne leb i plata, što se naravno nikada ne događa. U mladosti bio sportista i majstor za kućne popravke. Dijagnoza: terminalno marginalan.

Jeremija Lešina – Žabar. Kukavac. Uvek ga nešto boli, nešto mu fali i zato se stalno žali. Jebiga, to je jedino što mu je ostalo, osim što ume da te taman toliko zajebe da ti proda zeleni limun umesto limete. Iako je hipohondar, činjenica je i da je mumija koja samo čeka da dune jači vetar pa da se raspadne na sastavne delove.

Otto Grunt - naturalizovani Nemac, iz korena promenio prezime u Grunf. Kreativnost ispoljena samo u inženjerskim stvarima, za sve ostalo postoji isključivo čist bandoglavi entuzijazam dobrog vojnika Rajha. Šlag na rektalni rempling od satire "Alana Forda" predstavlja to što Švaba bespogovorno sluša baš Broja Jedan.

Broj Jedan – očigledno Jevrejin, iako se to naravno nigde eksplicitno ne pominje. Mislim, ogroman nos? Štekanje keša? Uvek i svugde poznaje nekog i beleži sve u tefter? Majke mi, jedino bi očiglednije bilo da su na svakoj strani na kojoj se matori paralitik pojavljuje lepili one kurčić-bipere iz kineskih razglednica koji sviraju “Hava nagila”.

   

Lampaš

Lampaš je naziv za uredjaje čiji su glavni delovi elektronske cevi, u narodu poznate kao lampe. Ovi uredjaji su obavezno teški, veliki i treba im neko vreme da se zagreju i počnu da rade. Lampaši (osim gitarskih pojačala) se ne proizvode već ko zna koliko godina, ali se neki izrazi vezani za njih još uvek koriste.

1) Lampašem se naziva čovek koji sporo kapira pa mora da se sačeka da mu se lampe u glavi zagreju da bi mu mozak proradio.

2) U vreme kad su počeli da se pojavljuju mobilni telefoni lakši od pola kila stariji modeli su se iz zezanja nazivali lampašima.

3) Reč "lampaš" se koristi da se opiše kompjuter, smartphone, netbook ili slično sokoćalo koje radi sporije nego što treba.

1)
-Je l' bre, da li je ovaj stvarno glup ili se pravi?
-Ma lampaš, pusti ga, moraš sto puta da mu objasniš.

2)
Srbija, krajem devedestih.
-Ovo je bre telefon, Nokia 1610, a ne taj tvoj lampaš.

3)
-Skinem juče neki HD film, kad ono secka, zvuk nekako ide, al' slika nikako.
-Pa kad imaš komp lampaš, nego kaži ti meni, moraš li da čekaš da mu se zagreju lampe pre nego što udješ u Paint?

   

Argumenti za legalizaciju SVIH droga

Sanjao sam sinoć divan san ("I had a dream" Martin Luter King) - ulazim u Maksi i vidim rafove na kojima stoji plazma keks, pored njega afganistanski shit, bebi hrana u bočici, LSD u kapima, mleko u prahu, heroin u prahu, andoli, pored njih trodoni... i svi ljudi idu sa svojim korpama i uzimaju ono što žele i niko nikoga ne gleda sa prezirom i osuđivanjem. Na razglasu svira Pink Floyd, ja dolazim na kasu gde mi prelepa devojka u uniformi sa psihodeličnim motivima izdaje račun na neku beznačajnu sumu. Odlazim na Trg Republike sa svojom kesom punom raznih droga, policajac me doziva rečima: "gospodine, gospodine, oprostite, ispao vam je džoint". Ja mu se zahvaljujem i bratski ga delim sa njim. Opraštamo se i ja mu dajem nekoliko halucinogenih pečurki iz porodice psilocibe za uspomenu. On mene pozdravlja u stavu mirno dodirujući obod svoje šapke. Nasmejana deca igraju oko mene dok sunce sija iako je oblačan dan i kiša lije kao iz kabla.

   

Muhamed

Osoba koja beži od fotoaparata pod izgovorom da je ne-fotogenična.

-Daj ja ću da slikam.
-Ne može! Dođi ovamo, ni na jednoj slici te nema. Ko da si Muhamed!

   

Haški optuženik

Najviši čin u srpskoj vojsci.

   

Balkanac

Veoma uravnotežena ličnost.
Možda sporo misli, ali zato brzo donosi zaključke.

   

Tebe ni mađarski carinici ne maltretiraju

Opaska koja se upućuje devojci koja za sebe smatra da je prelepa, a ustvari je gabor.

- Izvini Marko, jesi ti sad sa onom Marijom?
- Da, što?
- Baš je ružna, ja sam lepša od nje deset puta.
- ŠKK?! Bedni izgovoru za curu, tebe ni mađarski carinici ne maltretiraju, kakva si, umukni da ne nastavljam sa rafalom, nećeš znati gde se nalaziš.

   

Baca ga k'o Jan Železni

Kaže se devojci koja rukuje kopljem kao legendarni Čeh.

- U, mala, svaka ti čast! Al ga bacaš, k'o Jan Železni.

   

Destilovana krv

Finalni proizvod dugotrajnog procesa inplementacije vlastitih snova u podsvest sopstvene dece. Poslednji pokušaj posrnule ambicije da stigne gde joj nikada ni nije bilo mesto.

Voz za prošlost. Poslednji peron.

Potomak u staklenom zvonu, zaštićen kao himen ćerke jedinice šefa turske narko-mafije. Uposlen k'o mladi Kurdi na bauštleli nadomak Menhengladbaha. Nema prostora za zajebanciju.

Biće od tebe sine nešto -pijani ćale kad ti kaže. Učićeš jezike koji te ne zanimaju, sviraćeš instrumente za koje nisi talentovan, bavićeš se sportom iako imaš dve leve i što je najvažnije -završićeš škole iako si glup k'o kurac. Na silu, ako nikako drugačije. Destilovaće tebi ćale krv, neće biti štrokava k'o moja.

Problemi nastaju kada proces destilacije ne ide željenim tokom. Potomak prsne k'o rumunski kurton i otera sve u pizdu materinu. Počne da glođe čaše po kafanama i gasi cigare pevaljkama o sise, da se bode prekrštenom pajom i umače palamar u podgrejan pinđur dok zamišlja brata Marije Šerifović. Noćima.

Jebiga krv nije voda, -teže se destiluje. Šta'š?!

-Dokle ti je mali stig'o sa čkolama?
-Četvrti srednje.
-Gde'š ga dati na fakulteta?
-Nigde, neće da studira.
-Mora bre da studira, ti nisi pa vidi kako se mučiš.
-Neće jebiga da uči...otvoriću mu neku kafanu, pilanu, salon za pedikir-manikir noktiju za kerine...štagod. Pa nek radi, šta sad?!
-Nije ti to dobro, nisi uopšte ambiciozan. Šta želiš da ti sin bude u životu?
-Ja?! Želim da bude...srećan.

   

Hektar gibanice

Poslednja ponuda, koja bi takođe bila odbijena, ukoliko joj prethodi neki moralni čin koji nema cenu. Popularno 80-ih godina.

Brate, video sam da te je sinoć spopadala Badživojka, jesi li je "prevrnuo"?
Ko, ja, pa ne bih je pipnuo ni za hektar gibanice, karton Vinjaka i prikolicu Princis krofni.

   

Pacifista

Dok kod ostalih u ratu puca kalašnjikov, kod njega puca kurac.

Dragi neprijatelju, dozvoli da ti zadenem ovu ljubičicu iza uveta.

   

Bumerang

Frizbi za usamljene i asocijalne.

   

Moja bivša riba

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

   

7 days kroasan

Kroasan koji ti prodaju u pekari kad se mrtav pijan vraćaš iz grada, a koji je podgrevan iznova prethodnih 7 dana u nadi pekara da će ga nekom prodati.

Pekarka: Gazda, da bacim onaj kroasan iz izloga, 7 dana stoji već, počele pečurke da mu rastu?
Gazda: Baci... Ček, ček, evo ga jedan prepariran klinac, sad ću da mu uvalim, ionako je zreo za ispiranje!

   

"Mojsije" osećaj

To je onaj osećaj kada pešaci čekaju zeleno svetlo na semaforu. Automobila nema a crveno svetlo nikako da se transformiše u zeleno i niko nije toliko jebeno moćan da pređe ulicu. Ljudi i dalje čekaju, neizvesnost je u njihovim glavama. I tada, tada dolaziš ti, sa moćima pobesnelog vepra i mudima velikim poput turskog topovskog đuleta...
Bez ikakvog razmišljanja prelaziš ulicu. Masa koja je do tog trenutka čekala, kao penzioneri u banci Inteza, kreće za tobom iako tebi na leđima ne piše "Come with me if you want to live", ne znajući da li ih vodiš u propast ili koji već kurac.

   

Moćni rendžeri

Jedna od najgledanijih serija u detinjstvu, razlog mnogih dečijih svađa, glavna tema svih igara dok smo bili deca, svojevremeno najpopularnija maska na maskembalima, objašnjenje zašto su deca pričali u svoj sat na ruci i zašto su pokušavali da rade salto pa pritom lomili noge, ruke, karlice, kičme i ostalo.

Beli renžer - Glavno mudo i glavni jebač među rendžerima. Čovek koji jednom zine, a 15 puta izgovori "Hija". Uvek su svi dečaci kao mali hteli da budu on da bi i oni glumili neko mudo ugledajući se na istog.
Roze rendžer - Slatka i sva "nevina" jebačica koju roka ovaj glavni i redovno je spašava iz dranja u koja se uvali. Kimberli (roze) je pička koja je bila prva seksualna fantazija svih dečaka, a sve devojčice se otimale baš oko nje.
Žuti - Crnkinja za koju su se otimale devojčice koje nisu mogle da budu Roze jer je roze rendžerka već bila zauzeta.
Plavi - Jebe žutu. Štreber, ali su se oko njega otimali zbog boje isključivo.
Crni - Jebe žutu.
Alfa - Retardirani robot koji jebe žutu. "Ajajaj"!
Zordon - Neki duh ili šta je već koji jebe žutu u duetu sa robotom.

   

Negde u zemlji snova

Čuveni crtać. Poznatiji i po nazivu ''Umočiću'', zbog scene u kojoj devojčica umače tvrd leba u mleko da bi ga razmekšala.

Razmekšavanje i umakanje i jesu poenta i cilj ovog crtanog. Koriste ga neki frajeri kako bi razmekšali ribu koju muvaju i tako lakše došli do pičke, tj. umočili. U fazonu, ona kaže ''Jese sećaš kako su nekad bili kul crtani?'', a on je prekine i nadoveže se ''Da! Omiljeni mi je bio onaj ''Umočiću'' sa siromašnom decom, znaš kad klinac kaže ''Mama, ja sam još gladan!'', a mama zaplače, a klinac se vadi ''Mama, samo sam se šalio!'', i tu se devojka rastuži i kaže ''Aww... Kako tužno...'', a ovaj je zagrli, pa počne da je teši, onda ide blagi peting i sve ostalo je istorija.

To bi bila poenta crtanog, a ne kako je život surov, ali ima dobrih ljudi koji pomažu ubogima. U stvarnom životu, gladna deca bi stala ispred izloga i prokrčala bi im creva kad vide sve one čokolade i raznorazne đakonije, a škrtom poslastičaru, kome je dupe hronično stisnuto za lovu i brine se da mu ne propadne biznis, ni na pamet ne bi palo da deci da sladoled, a kamoli da im kući odnese kolače i kupuje pečeno pile, tako da bi deca tužna otišla kući i uskoro pocrklala od gladi sa sve kevom koja ionako zaslužuje da umre, jer je neradnik, po ceo dan samo drka kurac kod kuće, ništa ne radi, a izrabljuje sopstvenu decu - šalje ih da idu bosa po gradu i skupljaju drva. To što bi deca ubrzo pocrkala bi još bilo i dobro za njih, jer ne bi doživela još gorču sudbinu, a to je da budu poslata od strane majke u kakvu prostituciju.

#376
+9026
139
definicija