Prijava

javi kad izdas neku zbirku Mertave!

Mertav je apsolutni pobjednik bizarnog

Браћо чујемо се сутра једини хокеј пар на тикету Карлове Вари мислим о чему ми више причамо Армине загрли ме

Cuo sam da on suri momcice, ne znam na kakve si ga kurve vodio.

Иначе, Чолића познајем лично, радио сам му озвучење на концерту у Љубљани пре пар година, одрадио мој ортак неки магацин са музичком опремом, па ме замолио да му заваљам робу пошто познајем људе. Пришо ја њему, изљубили се трипут по српски, питам ја Чолу де си, шта има, и тако те кежуал ствари. А њему лице шљашти ко на омоту за ЦД, осмех не скида. А он ме пита "кад ћеш опет да ме водиш на курве?" Реко Зоки чим сиђеш са стејџа идемо одма, знам пар добрих места. Тако да знате, лик је тотално изгубљен случај, јебе само ако плати.

Схваташ да си још млад кад те Здравко не асоцира на Чолића, него на Здравка Хербика.
Јес!

Брате, па босанац јбт. Једино волим Есму јер има тај неки бит који прати ритам мог бурног живота. Красиву сам волео јер ми је чудна песма одувек. То је мислим то. И наравно друже Тито ми ти се кунемо:)

Придавање теми превише значаја, много више него што она заслужује (ако уопште заслужује).
Атрактиван за жене и балавурдију, Здравко Чолић је споља гладац-изнутра јадац. Нешто много безлично. Као допинговани парадајз: некоме привлачан на око, а укус као стиропор. И у певању је безличан: има гласовне квалитете, али служи само за репродуковање оних песама за које га програмирају. Не меша се превише у те "своје" песме, као, уосталом, ни у шта друго. Ето, постоји, тек колико да се каже да постоји. Свакако, далеко од типа мушкарца на које уопште има смисла бити љубоморан. Нешто толико безлично, да не заслужује ни ово мало труда уложеног у ове коментаре.

#924
+2905
33
definicija