Kada se obraćamo najslabijem pripadniku čopora, jer nas je većina istog ismejala.
Rečnik / autori
PE
Pekki
2× u prvih 100na Vukajliji od februar 2010.viđen 7. apr 2015.
285 definicija7 odabranih21.389 poena
Prvi odlazak novopečenog kancelarijskog pacova iz njegove udobne pećine na spratu, ispod, u proizvodnju.
Devičanski silazak uglavnom obavlja uz iskusnijeg kolegu, koji je to već prošao mnogo puta, zato što mu treba neko da mu se nađe u pomoći ukoliko stvari krenu po zlu, jer u magli, prašini, teškom vazduhu, folk arijama koje se kroz taj vazduh probijaju i samom grotlu proizvodnje, čovek može da doživi svašta.
Novajlija: Nikola treba da siđem dole u halu da nađem nekog Peru Mrtvaka, šefa rezača. Ko je taj i gde je dole?
Johnny: Evo saću i ja dole sačekaj me. Samo da obavim jedan razgovor.
Novajlija: Važi. Idem do WC-a. Čekam te ispred.
Johnny: Dobro Ruki. E evo zvoni, vidimo se kod WC-a. Ej ćao Golube. Silazim sada sa ovim novim kolačićem dole kod vas. Javi svima. Znaš već šta treba da radiš.
Golub: Jašta!
Tri minuta kasnije. Proizvodna hala.
Novajlija: Au šta se ovo čuje? Čuj koja seljana hehehe. Slušaju Draganu Mirković. Au.
Johnny: Jesi lud bre! Tiše, čuće te.
Novajlija: Ko, šta?
Johnny: Golub. Šef farbara. O'š d'izginemo? Čovek je bio petnaest godina na robiji jer je razbijenom flašom zaklao lika, samo zato što je rekao da je Dragana Mirković imala nos kao kuka pre operacije. Ćuti. Evo ga. Eeej Golube.
Golub: De si Džoni. Šta se radi?
Johnny: Evo ništa Goksi, došao novi kolega, pa mu pokazujem malo fabriku.
Golub: Novo meso hehehe dobrodoš'o.
Novajlija: Dobar dan, ja sam.....
Golub: Ijaooooooj stani. Kroz šljivike i livade. Au Peroooooo daj pištolj.
Pera Farbar: Polako Golube, stoko jedna. O'š opet da rikošetira pa pogodi nekoga. Nećeš se opet izvući za to k'o prošli put.
Golub: Dobro, sipaj onda onu majstoraču odmah da nazdravimo, sa ovim novim.
Novajlija: Neka ne treba, ne pijem ja na poslu....
Golub: Ma šta bre ne piješ. Fin si suviše. Ne odgovara ti društvo.
Novajlija: Ma ne, ne, gospodine, samo ja na poslu znate.....
Golub: A muzika ti ne odgovara. Ne voliš Draganu Mirković. Džoni jel rek'o nešto za Draganu Mirković loše?
Johnny: Nije Gošo, 'leba mi. Gotivi Draganu čovek sto posto.
Novajlija: D...d...d....da, da, obožavam je, imam sve pesme na empetriju....
Golub: Na čemu? Jel ti to mene psuješ?!
Novajlija: Ne, ne, ne, to je uređaj za muziku znaš...
Johnny: Ne psuje Goksi, to je neki uređaj za muziku, staviš brdo pesama na njega, ubodeš sluške i slušaš muziku.
Golub: A dobro, dobro, ja rek'o psuje me nešto.
Johnny: Moramo da idemo Goksi, tražimo Mrtvaka nešto. Jesi ga video?
Golub: Jesam, tamo je kod onih materijala, znaš na koje mislim, ljut je kao ris.
Johnny: Fala Gošo. Vidimo se.
Golub: Ništa Džoni. Aj Novajlija vidimo se i pazi šta radiš.
Novajlija: Doviđenja. Au ovaj je lud kao struja.
Johnny: Pa pazi, svi su ti ovde dole pomalo uvrnuti na ovaj ili onaj način. Evo i Pere Mrtvaka, kod onih kanistera i buradi. Mrtvaaaak. De si čoveče, šta se radi?
Mrtvak: Šta de si? Šta se koji kurac smeškaš tu? Gde su moje rukavice? Gde su zaštitna odela? GDE!?
Johnny: Polako bre Mrtvak, evo ovaj novi kolega je zadužen za to.
Novajlija: Ovaj dobar dan. Ja sam......
Mrtvak: Ma šta dobar dan svileni, gde su zaštitna odela? Gde su? Ljudi mi krv kašlju, a ti se ovde švrćkaš. Dođi 'vamo bliže, dođi.
Novajlija: Pa stanite, ja sam juče tek počeo da radim....pa ne znam ja kakva odela....ko kašlje krv, ne znam o čemu pričate.....ja......
Mrtvak: Ma šta ne znaš, juče si se ti rodio, dođi 'vamo. Džoni pusti me, ubiću ga ovom dizalicom.
Johnny: Polako Mrtvak, polako. Nov je momak, nije još ni počeo, polako. Ajde smiri se. Ajde. Smirela. Evo videćemo šta možemo da uradimo brzo.
Mrtvak: Dobro evo miran sam. Polako. Kada stižu skafanderi za moje ljude? Hoćete da pomremo svi dok se vi setite? Jel to hoćete?
Johnny: Evo stigao je novi, dobar je Mrtvak ne brini brzo će on to da odradi.
Novajlija: Naravno, samo da vidim šta vama tačno treba i.....
Mrtvak: NEEEEE!!!! Pa gde si se tu naslonio čoveče, jesi lud ti?
Novajlija: Šta, šta, šta je bilo? Što?
Johnny: Ok, stani polako Ruki. Najbitnije je da ne paničiš u redu.
Novajlija: Što, šta je?
Johnny: Ti burići su radioaktivni, zato i trebaju Peri ta odela i rukavice.
Novajlija: Šta bre radioaktivni? Kako? Pa ovo je fabrika autobusa? Šta tu da bude radioaktivno?
Johnny: Polako, ne znaš ti sve šta se ovde radi. Ovo je za vojni program. Ajde ovuda sada idi do Transporta i traži šefa transporta Boru Picu. Dobro, nemoj da kažeš Pica, poludi kada to čuje. Jednom je u kancelariji mučio jednog našeg kolegu ceo dan zbog toga. Vezao ga za stolicu, mada nema sada to veze. Reci samo Bora. Odmah kreni, tamo sam za pet minuta, biću sa tobom u bolnici.
Novajlija: Evo idem, idem. Požuri samo ovamo.
Johnny: Ne tuda, čistačica je malopre čistila, ubiće te ako joj sada izgaziš.
Mrtvak: Hehehe au bre Džoni kako ti nije dosadno da ih tako cimaš više? Meni već pomalo žao ljudi. Ali i dalje ne mogu da verujem da se izlože na tu radijaciju.
Johnny: A malo ono, inicijacija jebiga.
Mrtvak: Bole tebe pičke, klimica, internet, fotelja, i sprdnja sa ovim novim pacijentima, dok mi ovde ginemo.
Johnny: Ne seri bre Mrtvak i ti ovde po ceo dan ladiš jaja. Nego odo' do Borine kancelarije, sigurno ga je već vezao za stolicu onako istraumiranog i preti mu heftalicom.
Mrtvak: Ajde ludaku, vidimo se.
Skup radnji koje počinju da se vrše od prvog dana rođenja muškog potomka, kako bi se što više smanjile šanse da dotični pređe na tamnu stranu.
- Vidi ga ovaj peško. Vidi ga. Paradu hoće. E pa nema parade. Ja ću prvi ići da ga gađam kamenom, mamu li mu pedersku jebem.
- Ma daj bre iskuliraj. Živi i pusti druge da žive. I to je nečije dete. Pa evo, čisto hipotetički, zamisli dođe ti sutra sin kući i kaže da je gej. To može da se desi, s obzirom na ovu surovu medijsku kampanju koju furaju.
- Ko bre da bude gej? Moj sin? Ti si lud. Pa neću ja da pustim tek tako da on odrasta, pa šta ispadne, ispadne. Ja već imam akcioni plan kako da šanse za to pretvorim u gotovo ništavne.
- A koji je to plan, majke ti.
- Prvo ime. Vukašin. Čvrsto. Jako. Srpsko ime bre. Ne Predrag, Miodrag i bilo šta sa drag. Ne Danijel, Sergej i tako to. Pa jesi ikada čuo za pedera koji se zove Vukašin? Ne. Takvog nema. Prva igračka, plastični kalaš. I to onaj što ispušta zvuk rafala kada povuče obarač. I nema kosice. Na keca od starta. I na fudbal. Vođenje na utakmice kreće od pete godine. Sa četrnaest kurvu odmah mu dovodim.
- Možda bi bilo najbolje da dobiješ ćerku ipak, pa kad ti dovede nekog Vukašina na gajbu, žalićeš što nije Miodrag.
Ono što ti preostaje da uradiš kada se nađeš u blizini osobe u čijoj bundevi, koja ona zove glavom, mesto mozga stoji suva šljiva. Ludiš tako opkoljen ogromnom količinom gluposti u vazduhu a pri sebi nemaš nijedan tupi predmet kojim bi mogao sebi da naneseš frakturu lobanje, i mirne duše odeš sa ovog sveta.
- Meni se sviđa taj tip muškarca, Dado Polumenta. Onako, baš je muževan, a i nov album mu je ekstra u nekom rok fazo... Milane, šta radiš to???
- Pokušavam da šutnem sebe u glavu kao Brena!
- Jebote, jesi li normalan pa svi gledaju u nas! Milane!
- DUGE NOGE ZA IGRANJEEEEE!!!
Uvod: Plačem, plačeš, sama sam u hodniku, glumim Toni Brexton (ona je bila riba dok je to radila), masnica mi na oku, gledam kroz zamagljen prozor, plačem i dalje sa masnicom na drugom oku, podižem haljinu - masnica mi i na nozi, na sisi mi tetovaža sa tvojim imenom (imam dobre sise), ti si Vuk Kostić, želim te, svarovski luster, ikona plače, rotvajler trči, valjam se po podu.
Zaplet: U pozorištu - ti sa njom, ljuta sam što su za spot izabrali statistkinju lepšu od mene, razbijam masku o zid, staje muzika, trenutak napetosti, slow motion maska se raspada, ja padam sa balkona, čuju se otkucaji srca.
Kulminacija: Nisam pala, premam omču od platine, dolaziš da me tražiš, bežim od tebe kroz šljivike i livade. Teleportovala sam se, opet sam u kući, držim omču, milujem masnicu na nozi i na sisi tetovažu sa imenom tvojim, pevam nešto nepovezano, riba sam. Šalju te u zatvor jer si Vuk Kostić.
Rasplet: Zajebala sam i Sindi Šeldona sad, opet stade muzika, otkucaji srca, sprema se sahrana - a meni srce kuca, došao si na moju sahranu, moram ja da umirem u spotu jer jebiga ti si Vuk Kostić. Držiš je za ruku a ja u sanduku. Opet teleport, ja te držim za ruku ona je u sanduku, nemam masnicu, ona ima tetovažu na sisi. Kraj spota. Otvara oči.
Mitska životinja, nastala tako što je Živinko jeb`o kobilu, šta će, omakne se, pijana kokoš. Najlepši kentaur među kokoškama.
KOKONj
Pojava koju mora da je primetio svako ko se zatekao u jednom takvom naselju ili takvom delu nekog naselja.
E sad, ne misli se ovde na one multi-tajkun-stajl bogataše koje i ne vidiš nikada, a koji verovatno imaju park u WC-u, igralište za decu u dnevnoj i bazen u kuhinji, već na one u principu pune kao brod, što žive u lepim kućama, voze dobre automobile, ali nisu toliko bogati da im treba obezbeđenje ili da mogu baš da se izdrkavaju sa parama, nego oni malo stariji direktori nekih preduzeća, vlasnici nekih manjih ali jakih firmi, pevaljke, bivši fudbaleri i tako taj tip.
Momenat kada im se ti nepoznat pojaviš u ulici, obučen normalno u neku trenerku ili farmerke, duks, patike omašio šišanje za dve nedelje, brijanje za tri, četri dana, je momenat kada se njima pali neki alarm i počinju da te posmatraju izbezumljenim pogledom, kao da si tu da ih opljačkaš, da im kidnapuješ dete, ili im snimaš kuću da bi je obio kada nisu tu i prate te pogledom dokle god si im u vidokrugu da bi možda ugledali nešto sumnjivo u tvom ponašanju. Dešava se čak i da te stariji stanovnici tog naselja pitaju i koga tražiš ili kod koga ideš.
Ne d'o Bog da si neka metalika slučajno, ima odmah da pozovu policiju, a zatim i popa da okadi ulicu.
- Milane jel vidiš onu dvojicu ispred naše kuće?
- Vidim Dragice, vidim, al' šta da radim?
- Pa reci im da idu. Što su seli tu baš?
- Samo tu ima klupa. Ma verovatno čekaju nekoga iz ulice.
- Nešto mi je ovaj levi sumnjiv. Mislim da sam ga viđala ovih dana u ulici.
- Misliš da nam šmeka kuću da je obije?
- Ili kuću ili auto. Nešto od ta dva.
- Ma neće u sred bela dana sigurno.
- Pa naravno, čekaju da odemo negde. Zovi sestru i reci joj da ne dolazimo na večeru. Moramo da čuvamo kuću.
- Hoću. Da zovem i policiju da ih proveri?
- Zovi Milane, zovi možda su i drogirani.
.
.
.
- Dobro veče momci.
- Dobro veče!
- Lične karte.
- Izvolite.
- Opa ti si iz Zemuna, a ti iz Blokova. Šta ćete vi ovde?
- Čekamo druga, živi u onoj kući preko puta.
- Druga čekate a? Dobro, dobro. Jel privođen neko od vas, osuđivan?
- Ne.
- Nemoj da vas proverim i svašta da mi izađe.
- Nismo privođeni. Evo nam ga drugar stiže.
- Ej ćao ljudi. Jel neki problem?
- Ne, samo proveravamo tvoje drugove. A ti, jesi privođen?
- Nisam.
- Nisi a? Dooobro. Evo vam lične karte i sklonite se odavde.
- Dobro.
.
.
.
- Brate više ne dolazim ovde da te čekam ispred kuće. Čim smo ušli u ulicu majke počele da zovu decu da im priđu. Svi me izbezumljeno gledaju, samo vidim zavese kako se u kućama pomeraju, a jedan deda mi prišao da me pita šta ću ja tu. Kada sam rekao da čekam tebe on onako stao sumnjičavo da me gleda. Došlo mi dandaru da mu zalepim.
- A jebiga, budale ljudi. Da vidiš prošli put kada me je Sale Čupavac čekao ispred kuće, napunili joj glavu svakakvim sranjima i vodili me na test za drogu.
- Koji debili. Ajmo na tekmu.
.
.
.
- Milane otišli su.
- Jel ih oterala policija?
- Jeste. Došla dva policajca i otreala ih. Čekali su Smiljkinog sina.
- Zorana malog. On mi čudno deluje. Kao da se drogira.
- Ja sam sigurna da se drogira. Jednom ga čekao neki ispred kuće, sav iscepan, duga kosa neka budibogsnama. Odmah sam Smiljki rekla da ga vodi na test. Taj mu sigurno prodaje drogu.
- Jel ga odvela?
- Jeste, ali ništa kao nema.
- Ma laže Smiljka, sigurno je sramota.
- Laže, laže, nego šta. A i policija ništa ne radi po tom pitanju. Samo ih oteraju, a oni se uvek vrate. Možda ih je doveo da vide kuda u kuću da nam uđu.
- Ne brini. Imam prijatelja u policiji. Idem odmah da ga zovem.
Kada se dva ili više ortaka takmiče ko će platiti račun pred fajront. To kurčenje se dešava obično kada su svima legle plate ili kada treba da se impresioniraju neke već alkoholom umrtvljene maloletnice!
Matori, aj saberi nam ovo pa da idemo!
-Evo, dvanes `iljada momci, okruglo!
Boki: Evo matori, uzmi od mene!
Mare: Daj ne zajebavaj, uvek ti. Uzmi od mene, vrati mu njegove pare!
Steva: Insistiram da ja platim, vrati im njihove pare, na mene je red!
Bora: Ajde bre indijanci, šta se mačujete tu sa parama! Daj da podelimo ceh i da palimo, ove su i ovako omamaljene, a neće se same jebati!
Upitno-odnosna zamenica koja je često inkorporirana u narodnjačkim stihovima na mestu pauze za vazduh.
U ovoj poziciji ona je van svog osnovnog značenja i predstavlja signal, ping, povratnu informaciju koja stiže publici od vokalne solistkinje u kafani.
Jednom izgovoren, ovaj poluuzvik decenijama obavlja svrhu uspostavljanja mitsko-tradicionalne kafansko-svadbarske atmosfere i podsećanja na jedinstvo raspevane družine, iako nasumično sastavljene.
Često je praćen uvodnim uzvikom "Pa kaže".
- PA KAŽE :
Zato što sam ti - ŠTA - verovala slepo!
Volela sam te - ŠTA - lagao si lepo!
Zato što ti je - ŠTA - sve od mene preče,
Ovo je naše poslednje veče.
- Pa kaže:
Fear of the dark! -ŠTA- Fear of the dark! I have a constant fear that something's always near!
Fear of the dark! -ŠTA- FEAR OF THE DARK! I have a phobia that someone's always there!
- Pa kaže:
Bože pravde, ti što spase - ŠTA - od propasti do sad nas,
čuj i odsad naše glase - ŠTA - i od sad nam budi spas!
Kad se pravimo da mrzimo cigane i govorimo ružno o njima a ustvari ih volimo.
- cigani šalju malu decu na minus 20 da prose na ulici, sramota!
- e aj ne troluj providan si ko Džimi
Lajka je prvi putnik u svemir. Dana kada su je lansirali, ceo svet je znao za jednog malog, nevinog psa, neki su plakali, neki joj i zavideli, a Lajka je hrabro hitala, prkoseći gravitaciji, pokoravajući vasionu, da udje u istoriju iz koje je nikada neće izbrisati..Naučnici su objavili izveštaj da je "Putnik preživeo poletanje, i da je ostala živa u kosmosu još nekoliko dana" , i zvanično potvrdili da je eksperiment uspeo..
Lajka je jedan ljupki i zaista nevini pas, koji nije imao tu sreću da je iz prihvatilišta, neko radosno dete uzme u naručje i odnese kući koju bi ona čuvala, kojoj bi pripadala, sa porodicom kojoj bi se svaki dan radovala. Lajka nikada nije htela da udje u istoriju, nikada nije zelela da bude slavna i poznata. Nakon raznih testova i ispitivanja, postala je deo eksperimenta, kako bi pomogla napredak ljudi i civilizacije. 2002. godine je zvanično objavljeno da je Lajka uginula u mukama, od pregrevanja, nakon 2-3 sata od poletanja, okrutno osudjena na ovu odvratnu smrt. Lajka nije želela da vidi svemir. Želela je što i svako drugo biće - da živi, i da bude voljena.
Evolutivno najrazvijeniji primerci ljudske vrste. Svoj superiorni intelekt mere odnosom širine i dužine glave, kubnim centimetrima, oblikom lobanje, a oni najnapredniji slučajevi koriste i pigmentaciju dlake i dužice. Poznati po animozitetu prema Jevrejima, koje optužuju da žele da dominiraju ostalim narodima, što je u suprotnosti s njihovom slobodarskom tradicijom. Osnivači su jedne od prvih civilizacija u dolini reke Ind, koju, na vrhuncu moći, iz altruističkih razloga, ostavljaju na upravu Ciganima i upućuju se u neke lepše krajeve. Dokazujući svoju nadmoć nad zakržljalim delom čovečanstva, i pored žestoke konkurencije, uspeli su da za sebe zauzmu Skandinaviju, najbolje parče Evrope, poznato po svojoj, nadasve prijateljskoj klimi i plodnim oranicama. U svom novom bastionu postaju strah i trepet celog kontinenta i malo ko i pomišlja da im se suprotstavi. Jedini ludak koji se usudio da im preotme taj raj na zemlji je bio Petar Veliki, koji je, stigavši do Finske, odustao, razočarano poručivši:
- Jebote, gde vi živite...
