Prijava
   

Ljudi koji jedu govna

Treći osnovne, predmet: priroda i društvo, lekcija 26.
Ne jedi govna ljudima za koje si primetio da im smrdi sopstveno govno dok ga jedeš.
Ali tog dana su mnogi zapalili sa časa, jurili su mahnito za loptom u školskom ili krišom stavljale kevin karmin u veceu. Nisu naučili lekciju. Tako neupućeni u bitno pravilo sociabilnog bivstvovanja budu često u situaciji da ga krše što za posledicu gotovo uvek ima da im neko slatko zgovna kurac u usta.
I uvek se na to uvrede.
Njih vređa to što im neko sere dok oni jedu govna i nikada ne nauče. Postanu drkoši, deda drnde i oštrokonđe.
To su ljudi koji sole pamet, koji veruju da je njihovo iskustvo jedino istinsko iskustvo i da su svi ostali odrasli pod staklenim zvonom, te im se imaju jesti govna jer to tako treba.

- Matori ne znam gde ćemo se parkirati, velika je gužva.
- Sad ako bude crveno na semaforu stani.
- Zaista? ZAISTA? ZAISTA!?! Ali, ZAISTA!?

   

Autofekalnost

Za razliku od autokefalnosti, koja označava samostalnost i nezavisnost neke crkve od drugih crkava, autofekalnost je sposobnost neke crkve da se posere po svemu onome što propoveda i za šta se zalaže.

- Onufrije, hoćemo li da pravimo neko zezanje večeras?
- Može, Ignjacije, baš sam juče uzeo neku kintu, jes da je samo sto evra, ali sahrana po sahrana, hehe, sačuvaj me Bože.
- Hoćeš neko meso da privedemo?
- Bog ti pomogo, pa nije post, naravno da hoću.
- Muško, žensko?
- Ovaj put ... neka bude muško... Mlado, ako me razumeš...
- Važi. Nalazimo se oko osmice, samo da uzmem audija sa servisa, i krećemo!
- Voistinu krećemo!

   

Šaban Transformers

Neverovatno je kako neki ljudi znaju da se transformišu po potrebi. Svako od nas zna nekog perverznog bolesnika koji čim namiriše estrogen momentalno doživljava neverovatnu promenu. Od najgoreg šabana postaje slatkorečivi svilenko. Od Ajs Nigrutina do Sergeja Ćetkovića u sekundi. A ako ste neoprezni, napraviće od vas šabana pre nego što shvatite šta se dešava.

Šaban: "Đe ste drkadžije, šta činite? Džepni bilijar, a? Boli vas kurac u dupetu, hehe... hhhrrkk!!(šlajmara ko glava kupusa izleće na zemlju). Što sam video pičku malopre, krv ti jebem...sisetine desetka! Digao mi se kurac, umalo se nisam ugušio, hehe...ima l' neke pičetine kod vas, a?"
Ja i ortak: "Ma evo čekamo Đoleta, nema ništa..."
- Slučajno nailazi naša koleginica. Upoznajemo ih.
Šaban: "Oh, pa niste mi rekli da poznajete ovako lepu devojku. Neću vam to oprostiti, hehe. Privilegija je upoznati vas, gospođice."
Ona: "Pa hvala...šta vi radite?"
Ja: "Ma evo čekamo onog mentola Đoleta...ne znam gde je dosad. Ne znamo gde nam je Đoka, da prostiš:))"
Šaban: "Što si bezobrazan, Vukiću...pa devojka je tu, kontroliši se malo. :okreće se njoj: Vidiš ti s kim se ja družim, samo me blamiraju. Nego, i ti si krenula dole? I ja idem, ajde da se sklonimo od ovih šabana pre nego što opet izvale nešto!"

   

odlazak do prodavnice

višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.

atina, 467. pre n.e.
dom porodice Burusis

Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...

Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem..
.
.
Zenon: Des Stavro ša ima?
Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima...
Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a?
Stavros: Recimo...
Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš?
Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...)
.
.
Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana?
Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo..
Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš?
Stavros: Pa ono, umem..
Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi?
Stavros: Jašta da zviždi.
Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva!
Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..)
.
.
Pitagora: E Stale jes to ti?
Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru..
Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,...
Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora..
Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz?
Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako?
Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....

   

Dečaci-biljke

Ispunjava se kosmička pravda. U dečjim sobama spavaju sve do podneva čudni dečaci-biljke, sinovi uticajnih i moćnih ljudi, koji su celog života stajali s obe noge čvrsto na zemlji. Klinci beže u san. Ta odsutna, bledolika lica paperjastih brada i dugih kosica, s izgledom ranih hrišćanskih mučenika, preziru konformizam svojih očeva. Hoće da budu umetnici! Gradeći drugima srećnu budućnost, očevi su zbog prevelike zauzetosti, izgleda, zaboravili na budućnost sopstvene dece. Poput mesečara, oni prolaze kroz salone u kojima sede gosti: bosi i zaneti a da nikome ne kažu ni dobar dan. Oni su iznad toga. Mada su im plakari puni skupe odeće, odevaju se u namerno odrpani i zakrpljeni džins. Preziru sve, pre no što su išta sami napravili. Ne pada im na pamet da odu na selo i sahrane rođenu babu. Čitaju Tibetansku knjigu mrtvih. Bliži su im davni tibetanski mrtvaci od rođene babe.

   

rad

protivprirodni trud

   

Mrtva tašta-Karam svastiku-gledam tekme-masna pička-Dizeldorf podgrana humora

U srpskom društvu dominantna frakcija humora (oko 70% ) na vukajliji drži nekih 20% i opstaje jer jeste ovo sajt za duhovite i kreativne al' nismo mi tamo neki LDP mora da ima i masti.
Teme ovog humora su veoma postojane i nepromenljive.Recept za uspeh je veoma jednostavan,tašta je zla kučka,urnebesno je smešno primetiti da srednjoškolke i studentikinje imaju pičku i sise a eminentni predstavnik ovog humora se postaje insistiranjem na činjenicama da u kući ima sudja koje žena pere i da je koitus sa sestrom vaše žene moguć u nekom trenutku života.

-E striko Mile,šta je to svastika?
-Heehee,svastika je najbliži rod heehehee,al' pazi nema nikakve veze sa tvojim pitanjem bratanče mali ali samo da ti kažem i da kad ja gledam *Lacio-Katanija* kažem ovoj mojoj :*Daj neko vopi ee* hehehehe a i ova mala komšijina što ima pičić ehehehe...

   

Vospaljenije

Upaljač na crkvenoslovenskom jeziku

Oprostimja, vidije li ti vospaljenija mojego?
(Izvini, da li si video moj upaljac)

Jokmja, miloje mi majko!
(Nisam, keve mi)

   

Civilizacija

To je kada dva majmuna izlemaju trećeg zato što se majmuniše.

   

Bolje šetaj dete nego psa

Savet vlasnika malih vrištavaca.

Šetala bih ja dete, al njega ne mogu da vežem za banderu kad udjem u prodavnicu.

   

Kombinacija amebe i paprati

Osoba rodjena u znaku amebe, a u podznaku paprat.
Nit' smrdi nit' miriše.
Nema svoje mišljenje i uvek joj je sve svejedno.
Nikako joj ne pričati stvari teže od crtanog filma, i ne d'o bog pitati za neki savet. Odgovor će uvek biti: Šta da ti kažem?

Idi bre živi u botaničkoj bašti i tamo se razmnožavaj.
Molim lepo, fala lepo.

   

Spoznavanje sopstvene seksualnosti

Stvarno rođenje ljudskog bića. Život pre shvatanja posedovanja kurca i pičke se može opisati nekom monotonom linearnom funkcijom: balavljenje kevine sise- fekalizacija pelena-prve reči-prvi koraci-guranje kocke u krug-gomila razjebanih igračaka...Sve u svemu, žešća smaračina. Već prvi kontakti gornjih ekstremiteta sa onim što će mnogo godina kasnije postati močuga i futrola za istu, razbija linearnost gorepomenute funkcije i eksponencijalno uvodi mladunče homo sapiens-a u čari pravog života.

Rođendanska žurka kod nekog žutokljunca. Matorci sede za astalom, jedu krmetinu i seru o politici. Deca jurcaju po sobi k'o muve bez glavića, gađaju se tortom i slinama, grokću, ciče, cvile, urlaju, pevaju kretenske pesme o Deda mrazu...

Mustafa (slavljenik): E, ajde da se igramo autića.
Vjerica Radeta: Neeeećemo, igraćemo se Barbikama. Ja ću da češljam i oblačim ovu zadriglu, baš deluje radikalno, tak'a ću i ja da budem kad odrastem, grok grok.
Kenenisa Bekele: Aj trčimo napolju.
Baštjan Švajnštajger: Ajmo fuce, ja ću budem Nemačka, a vi Izrael. Ako izgubite, ima celo veče da mi zighajlujete.
Krešimir: Aj 'vatamo Šećerezadu.
Sva deca: Da radimo Šećerezadi šta?
Krešimir: U jebem vas needukovane, da je 'vatamo za dupe i pičku, eto šta. Je l' bre, je l drkate vi?
Sva deca: ???
Krešimir: Džizs, je l bar draškate?
Sva deca: ???
Krešimir: :facepalm: (u sebi) Od sad idem na rođendane samo kod trećaka, ovi iz moje generacije su zaostali kao rep za krmetom. (naglas) Ništa, idem ja malo u kupatilo sa Šećerezadom da peremo zube, a vi navalite na lutke i autiće.

   

Umetnost dokolice

Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.

   

Jebani i nejebani cvetovi

Cvet je čudo, lep, mirišljav, olujno čulan, kratkotrajan i prokleto prolazan. Takav je, gotovo nematerijalan kao san jer je lišen savkog materijalnog smisla ukoliko ne proizvede plod. Tek kad vidite tužan prizor uvelog cveta shvatite koliko je produktivno jebanje važno i smisleno za plod i sledeću generaciju lepote. Plod ne mora biti, a najčešće i nije, lep kao cvet, ali je materijalan i sadrži podjednake ekvivalente energije i života, suštinski neophodne za svu lepotu sledeće generacije cvetova.

   

Kuntaminacija

Trovanje spavanjem. Uglavnom onim poslepodnevnim, kad dođeš s posla/faksa, sručiš se na krevet u nadi da sklopiš kapke na 20 minuta i probudiš se posle 3 sata, sa delimičnom amnezijom u poimanju vremena. Ako je na snazi zima, problem je još i gori, jer mrak oko četvorke dodatno zajebe situaciju, tako da postoje realne šanse da utripuješ da si se probudio u 2067-oj godini kao kapetan ekspedicije koja je krenula na Neptun.

- Kevo, nigde ne mogu papuče da nađem, voz polazi za sat vremena, pomozi mi jebote, propašće mi aranžman za Hurgadu, bre.
- Injaaaao, mamin blenta se kuntaminirao. Aj, sine, idi umij se pa uzmi lopatu da očistiš sneg, napadao je dok si spavao.

   

Rob navike i strogi poštovalac propisa

Doći će niotkuda, u šarenoj letnjoj haljini, kovrdžave crne kose. Pogledaće ga direktno u oči, i nasmejaće mu se.

Gledaće se tako neko vreme, ona nasmejana, on zbunjen i najzad će joj prići. Zagrliće je. Zagrliće i ona njega. Šapnuće joj “ne mogu” i zabiće joj nož u stomak. Spontanost će za trenutnak poskočiti, i pogledati ga širom otvorenih očiju. Zariće joj još jednom nož na drugo mesto, okrenuti ga u krug i izvaditi. Gledaće ga i dalje, i neće verovati šta joj se dešava. Pašće na kolena. On će zakoračiti unazad i šutnuti je u glavu. Pašće na leđa. Zaskočiće je, uhvatiće nož obema rukama i zariti ga joj u grudi. Spontanost će grcati, staviti ruku nežno na njega u pokušaju da ga zaustavi. Zabiće još jednom. Spontanost će početi da se guši, da plače, da cvili. Držaće mu ruke na ramenima u nadi da će je to spasiti, da ga može odgurnuti. Još 20 puta. Pašće ruka. Nastaće tišina. On će ustati, gledaće spontanost kako leži u bari krvi, uhvatiće je za kosu, podići, i polagano, nožem, iseći će joj glavu. Popeće se na stolicu, baciće tu izobličenu glavu na posmatrače, ispraviti se iznad svih, krvave odeće i reći:

“Khm Khm. Molim za malo pažnje! Ako možete svi za trenutak da dođete ovde! Vi pozadi, molim vas ostavite za trenutak piće i priđite. Po planu smo došli do vrhunca oveog našeg okupljanja. Kao što smo se dogovorili, timovi i pravila ove igre to jest kviza koji ćemo danas igrati ili da tako kažem kvizirati haha, se nalaze na papirima ovde na stolu. Molim vas neka svako uzme po kopiju. Tamo da. Kviz će sadržati tri discipline, lepo objašnjene u tom dokumentu. Malo su komplikovanija pravila tako da pročitajte pažljivo, pa da počnemo… I da, da se našalim malo, nemojte mnogo piti, pošto tako dajete više šansi protivničkim timovima da osvoje bombonjeru, haha. Hvala.”

Nategnućeš još jednom pivo. Koleginica će otići u njenu grupu za kviz. Ti ćeš u svoju. A skroz je bila zanimljiva diskusija. Nezainteresovano ćeš blejati i cirkati pivo ostatak večeri dok koljači pripravnici u tvom timu zdušno bockaju leš i šutiraju glavu spontanosti koju je glavni koljač bacio. Za trenutak će ti se učiniti da je možda zanimljivo da bocneš jednom i ti, ali nećeš iz principa.

Ovaj sadista je onaj čovek koji kaže “Ja već 15 godina letujem sa ženom i decom u Bečićima i volim to. Volim 10 dana da imam sve isplanirano i kada mi je svaki dan isti.” Ovaj sadista je onaj čovek koji se momentalno unervozi kada mu kažeš da imaš iznenađenje za njega. Sa njim je moguć ovakav razgovor:

-Oćeš na pivo večeras?
-Ne mogu večeras imam nešto isplanirano.
-Dobro, može sutra?
-Sutra perem veš, ne mogu.
-Čoveče bre nisam te vido sto godina, ajmo negde na piće. Kad možeš?
(Čačka telefon. Spontanost ga mazi po obrazu. Uzima telefon i udara je po glavi dok ne umre.)
-Mogu u sredu, 17. Maj, od 19-20. Jel ti odgovara da te upišem?
-E baš tad ne mogu, isplanirao sam baš tad da zalivam petunije. Ajde drugi put kad se vidimo.

Drugi put ćeš ga izbegavati.

On nosi braon. Stalno. Eventualno pleteni prsluk preko košulje. On sluša klasičnu muziku. Eventualno džez. Kad hoće da poludi, pusti Bijelo Dugme. On prezire sve što je mlado. On ne voli nepravilne oblike. On ne voli šareno. On se ne kocka. Nikada, ni sa čim. On ne pije. On ne puši. Za njega je trava droga. On ne jede masno, slano, slatko, kiselo, ljuto ili gorko. On će se zgranuti na bezobrazan, rasistički ili generalizujući šaljiv komentar. On uvek čeka zeleno. On priča "da, da, mhm, da" kad mu nešto pričaš. On stoji pravo. Uvek. On trči kao balerina. On je uvek potšišan, obrijan i čist. On se čudno smeje. Veštački...

On mrzi spontanost. Ubio je milion njih. Najstrašnije.

Ako volite da se družite sa spontanošću, izbegavajte ga. Ubiće je.
Ako ne volite, vrlo je verovatno da ste vi ovaj ubica, a da toga niste ni svesni. A nije vam ništa skrivila.

Sadisti.

Definicija napisana za Mizantrophy

   

Ćuti, čuće...

Slogovi koji celog života tuku po glavi kao pesnice. U samo par tonova stane tolika moć da potkreše krila i gravitacijom prizemlji zanesenjaka koji je sebi dao puno za pravo. Uz ove reči se raste, zri, i stari. Nauče nas strahu, strepnji, strasti... Kao droga, pojačavaju intenzitet svega što nas zaposeda u trenutku pre. Istovremeno, sprečavaju eksploziju.

Ćuti, čuće mama da krademo šećer i kakao i mešamo ih u šoljici za kafu. Ćuti, čuće komšija da smo mu na trešnji. Ćuti, čuće učiteljica kako šuškamo dok prepisujemo. Ćuti, čuće profesor kako bežimo sa časa. Ćuti, čuće moji da si mi pod prozorom, da si mi u sobi, da si u meni! Ćuti, čuće rodbina. Ćuti, čuće žena da sam u kafani. Ćuti, čuće šef da opet kasnim. Ćuti, čuće deca. Ćuti, čuće neprijatelj. Ćuti, čuće prijatelj! Sine, ćuti, zidovi će čuti, zidovi će reći. Ako ne čuju, a onda nebo će čuti, vrag će mi ga znati. Ćuti...

   

Žena

Biće o čijem se seksualnom životu razglaba više nego o začetku života na Zemlji i postojanju Boga zajedno.
Biće koje samo tebe čeka da joj ga zabidžiš, i bolje bi joj bilo da to i dočeka, jer u suprotnom nikad neće spoznati čari pravog kresanja.
Biće koje je najlakše opisati u osam reči: ako da – kurva, ako ne da – kurva, bre!
Biće koje je glavni krivac za to što neandertalci još uvek nisu izumrli.

Kome smeta – gej zajednica organizuje upis novih članova, pa put pod noge.

   

Dobro jutro džezveri

Podnevni pozdrav kafoholičarima, kojima ne sviće bez pozamašne šolje kafe.

   

Smrt

_____________________________________________________________________

#749
+3840
45
definicija